ULICAMA STOKHOLMA…

ULICAMA STOKHOLMA…

Kao prava štreberka pročitala sam pola interneta i Google pretragu do pete strane kako bismo spremni izašli na, uglavnom mokri, stokholmski asfalt, odnosno kaldrmu. I urodilo je plodom, jer smo za četiri dana videli sve što ćete čitati u narednih milijardu i po karaktera.

Svakodnevno smo metroom dolazili do centra i otpočinjali rutu za taj dan, a neke od metro stanica činile su deo tog doživljaja, s obzirom da izgledaju kao prava umetnička dela. Prvog dana smo sišli na glavnoj gradskoj stanici (T Centralen). Ujedno to je lokacija koja je vrlo zgodna za početak obilaska grada, s obzirom da se iz nje izlazi na glavnu šetačku i shopping zonu – Drottinggatan (tj. Kraljičinu ulicu). Ovde su smeštene radnje svih street fashion brendova, a samo H&M ima bar četiri radnje u kojima ćete naći neke od stvari koje nikada ne stignu do Srbije (sa Lindexom je slična situacija).

Gamla Stan

Ovom ulicom (Drottinggatan) se ulazi u stari grad – Gamla Stan, koji smo mi zvali Gangam stajl :). Gamla stan zauzima tri, od ukupno 14 ostrva na kojima je smešten Stokholm. Ostrva su spojena brojnim mostićima, a ispod kojih su što Baltičko more, što jezero Malaren. To je ujedno i najstariji deo grada, čije ulice datiraju iz 13. veka. Tu smo otkrili i Cafe Sten Sture, smešten u pećinama za koje se zna da su iz 1400. godine, dok je u 18. veku ovaj lavirint laguma služio kao zatvor. U njemu je robijao Jacob Johan Anckarström, poručnik švedske garde, koji je izvršio atentat na Gustava Trećeg, kralja Švedske.

Malo dalje, na trgu Stortoget se nalaze čuvene šarene zgrade, prepoznatljive sa svake razglednice ili fotografije grada. Ukoliko ste za fiku, predah posvećen sebi i slavljenju svega lepog u životu, uz šoljicu kafe i pecivo, ovo je pravo mesto.

Na istom trgu se nalazi i Nobelov muzej, a ovo mesto je inače i tačka polaska brojnih tura po gradu. Jedna od njih je i Ghost Tour ili tura duhova, tokom koje sa poprilično mračnim i nadrndanim likom sa cilindrom na glavi, obilazite sva misteriozna mesta po gradu. Takođe, odavde svakog dana u 10 časova kreću besplatne vođene ture po gradu.

Jovana nas je dovela i do najuže ulice u Stokholmu – Mårten Trotzigs gränd, čija širina je celih 90 cm i čine je samo stepenice koje spajaju dve paralelne ulice. Nedaleko odavde je smeštena i najmanja statua u Stokholmu, Järnpojke.

Naročito mi se dopao deo oko restorana Under Kastanjen. Mali trg, okružen zgradama u crvenoj i žutoj boji, kaldrma i ulice koje vijugaju, a iznad njih grane poput neke zavese, pa ceo ovaj deo izgleda kao pozornica. Sutradan smo se vratili ovde na doručak, predozirali se slatkim pecivima i kafom i uživali u ambijentu. Scarry momenat je lik koji u pravilnim vremenskim razmacima prolazi pored restorana, noseći torbu sa ispisom „I know who killed Bambi“.  Možda je deo ghost ture, a možda su samo tripovi od previše šećera i kofeina 🙂

Stokholmska Kraljevska palata

Sa obale pored mora gledamo u Stokholmsku kraljevsku palatu. Kraljevska porodica, kralj Karl XVI Gustav i kraljica Silvija, tu ne žive, već najveći deo vremena provode u Drottningholmu, dok se ova palata koristi za zvanične susrete.

Još jednu pauzu smo napravili u Zum Franziskaner, pivnici u nemačkom stilu. Naručili smo pivo i meze (više vrsta sušenog mesa, sirevi i švedska turšija) i uz Jovanine pričice o životu Šveđana, planirali kako da emigriramo.

Prvi dan ekskurzije smo završili dolaskom do dela koji se zove Kungsträdgården, a u kom su zasađeni drvoredi trešanja, koje su baš tada cvetale. OK, ovaj prizor nije kao u Japanu, ali je nakon zime koja traje kao u Winterfellu, pravo osveženje za oči. Muški deo naše ekipe oči je osvežio i švedskom boginjom proleća, obučenom samo u body paint. Naša pretpostavka je da je reč o devojačkoj večeri, a slavljenica je u „use i u svoje kljuse Švedskoj“ ipak prošla veoma zapaženo. Pozlilo nam je što je gola na švedsku zimoću, pa smo tu završili sa obilaskom za prvi dan i uputili se ka jednoj od onih stanica koje izgledaju poput muzeja i remek dela.

Gradska kuća

Po planu, drugi dan posvećujemo obilasku gradske kuće ili Stadshuset. To je jedna od najprepoznatljivijih zgrada Stokholma, a kada dođete do njenog središta i pogledate na gore videćete tri zlatne krune, simbol švedske monarhije. Inače u Gradskoj kući se održava svečani banket povodom dodele Nobelove nagrade, dok se nagrada dodeljuje u stokholmskoj koncertnoj dvorani.

IMG_1081.JPG

Södermalm

Kada smo Gradsku kuću obišli uzduž i popreko, nedaleko odatle uhvatili smo brod na liniji 85, koji je linija gradskog prevoza i jezerom Mälaren, stigli smo do dela Söder Mälarstrand, na ostrvu ostrvo Södermalm (ne, nisam zapamtila sve ove nazive, prepisujem ih sa mape :)). Sišli smo na prvoj i jedinoj stanici, a ispred nas je dočekalo brdo iza kog leži hipsterski (k)raj grada.

Stepenicama se izbija na Bellmansgatan, ulicu poznatu po tome što je u trilogiji Milenijum glumila komšiluk Mikaela Blumkvista. Ukoliko niste pogledali ili pročitali ovu trilogiju, toplo preporučujem. Inače, ovo je regularna tačka zaustavljanja za brojne turističke ture, jezik se menja, a iz svakog prepoznajte povike „Mikael Blumkvist“.

Nedaleko odatle se nalazi i bistro Tårtan, o kom sam pričala i pisala već ne znam koliko puta. Svako malo čašćavali smo se pecivima i kafom, uživali u činjenici da smo u Stokholmu i planirali da, ako ne emigriramo, pređemo u ugostitelje.

Šetamo uličicama i želimo sebi dobrodošlicu u stokholmsku Savamalu, odnosno deo koji se naziva SoFo, što je skraćenica za South of Folkungagatan. Nema pravih uputstava za obilazak ovakvih delova grada. Prepustiš se i pustiš da te ulice nose. Nailazimo na nizove vintage prodavnica, prodavnica ploča, kafeterija ili prodavnicokafića poput nečega što se zove Urban Deli (Nytorget Sqare), gde se može probati, a i kupiti sve nešto lepo proizvedeno u Švedskoj.

Nedaleko odavde se nalazi Meatball for the People (pominjala sam u prethodnom postu), a gde smo seli da ručamo i probamo ćufte od losa i vepra :).

Takođe, krećući se ulicom Renstiernas gata u pravcu ka severu (ako idete, samo pratite mahovinu :)) nailazi se na drvene stepenice kojima se izbija na deo sa tradicionalnim švedskim kućama od drveta, ofarbanim u crvenu i žutu boju. Ovde se nalazi i vidikovac koji gleda na Baltičko more (i one kruzere koji vode u Finsku), kao i na ostrvo Djurgården, koje smo ostavili za treći dan naše šetnje po Stokholmu.

Šveđani su jedni od najvećih potrošača kafe na svetu. Možda tome doprinosi i fika. Mi smo sasvim lepo usvojili taj koncept i najbolju kafu smo popili u Johan&Nyström, blizu metro stanice Mariatorget. Tipičan hipsteraj. Ako uopšte nađete mesto, sedećete na neudobnim stolicama poput onih kod lekara i to ćete skupo platiti. Inače ova ulica je cela zanimljiva, svašta ima, a kafići i restorani stvaraju utisak da ste u nekom kul delu Njujorka (u kom nisam bila, ali u mojoj glavi tako izgleda :)).

Sa ovog vidikovca smo snimili ostrvo Djurgården i luna park, što je zapravo bio naš plan i destinacija za treći dan. Započeli smo ga kod koncertne dvorane u kojoj se dodeljuje Nobelova nagrada. Nedaleko odatle, nalazi se Östermalms saluhall tj. market na kom možete kupiti svežu ribu iz Baltičkog mora, sireve, poslastice, ma sve što vam raduje nepca.

Djurgården

Odavde smo (#višeseninesećamkojimulicama) dospeli do Djurgårdena, inače u prevodu ostrva životinja. Tu živi veliki broj muzeja, a ulaz u mnoge od njih je besplatan. Jedan od njih je Historiska museet, u kom se mogu videti sve zanimljivosti švedske istorije – od prvobitne zajednice, preko pljačkaških pohoda do „otkrića“ tetrapaka, Pipi Duge Čarape i emigracije, među kojom je ova s naših prostora jedna od najbrojnijih.

Posetili smo i Vasa muzej i ovo je primer kako se uspešno komercijalizuje komadić istorije. Naime, u ovom muzeju je izložen najveći brod svog vremena, a koji je potonuo bukvalno čim je isplovio. Trista godina kasnije, brod je izvučen iz mora i zahvaljujući priči koja je napravljena od ove istorijske epizode i nadograđena pričom o vikinškim osvajanjima i životu na brodu, napravljen je danas najposećeniji muzej Švedske.

Kad smo stavili tačku na kulturno uzdizanje i istoriju, odlučili smo da odemo u luna park, tj. Gröna Lund. Luna park je na obali Baltičkog mora, ima raznih vozalica. Ivan je bio na roller coasterima, a zajedno smo išli u kuću strave i majke mi, odsekli smo se od straha. Tome u najvećoj meri doprinose kostimirani glumci koji se ne ustručavaju da  ulaze u lični prostor, napadaju, prepadaju, zaskaču, dodiruju ili samo dosta bolesno gledaju, a uz sve to, tu su i one standardne animacije poput zombija, paučine, skeleta i svih drugih rekvizita iz treš horor produkcije. Izvinjavam se na izrazu, ali bolje od „usrali smo se od straha“ ne može da se opiše. Tresla sam se, čuka je udarala ko luda, a Ivan je imao modrice koliko sam se zalepila za njega. Užas jedan, idite obavezno, košmar je zagarantovan.

Tu, na ostrvu životinja, gde žive muzeji i luna park, završili smo naše špartanje po Stokholmu. Sutradan smo se još jednom vratili u Gamla Stan. Šetali smo ulicom koja je najbliža moru, a koja izbija na kraljevsku palatu. Propustili smo je prvog dana, a tu smo otkrili preslatke suvenirnice. Posle toga smo otišli na klopu u Cafe Sten Sture, gde inače možete da jedete za zaista pristojan novac, a nakon toga smo se pridružili masi koja je proslavljala Valpurgijske noći.

Dok sam pripremala ovaj tekst, užasnula sam se šta sve nismo videli. Ali kad sagledam ovih pet šlajfni teksta, kapiram šta sve jesmo, što samo opravdava onih 25 do 30 kilometara koje smo prelazili svakog dana.

Sve u svemu, Stokholm je jedan dosta kul grad. Više nije ni toliko skupo otići, karte mogu da se nađu po pristojnim cenama, pa ako želite da vidite kako žive ljudi u normalnim zemljama, ovo je prava destinacija.

Mi smo dalje nastavili u Oslo, gde smo se osećali kao u penziji, a o našim penzionerskim danima čitajte u narednom postu.

 

Name (required)Email (required)Website

Leave a Reply