ODA JUTARNJOJ RUTINI

ODA JUTARNJOJ RUTINI

Kažu po jutru se dan poznaje. Te obične, male i na prvi pogled banalne jutarnje aktivnosti oblikuju našu svakodnevicu, utiču na ritam dana koji je pred nama i odražavaju se na naš unutrašnji osećaj, a zatim i na vibraciju koju emitujemo prema drugim ljudima.

Dugo sam razmišljala kako da pišem o onome što na instagramu zovu jutarnja rutina, a da to ima više smisla od priče o mazanju kreme sa zaštitnim faktorom pre izletanja iz kuće. Lajf koučevi bi pod taj pojam podveli čitav niz aktivnosti koje u miru i sa punom svešću radimo pre nego što se zatrčimo u zagrljaj danu koji nas čeka.

FORMULA ZA RAČUNANJE PRAVOG VREMENA ZA USTAJANJE

Ja nikad nisam bila baš rano jutarnji tip, a razlog zbog kog pišem ovaj tekst je podsećanje na lepotu dana koja je sledila onda kada bih se naterala da ustanem bez bar dva tri snooze-a i još pet minuta, koji su se nekad pretvarali i u dva, tri sata. Da se razumemo, teško da je to moje ustajanje ikada bilo posle 9.30, ali ipak, najbolje iskorišćeni dani bili su oni kada sam ustajala pre sedam. Iz moje perspektive idealno bi bilo oko šest, iako se ustajanje u pet ujutru, u new age poslovnim filozofijama računa kao formula produktivnog dana uspešnih ljudi. Nekima nam je to prerano i podrazumeva celodnevnu pospanost i kapke na čačkalicama, mada verujem da bi se pravovremenim odlaskom na spavanje i to iznivelisalo.

Da se vratim na priču o dobro iskorišćenim jutrima. Da, to su ona koja su počela oko 6, pola 7. Najlepša su leti, dok dan ne postane sparan i vlažan, i kada kroz otvoren prozor dopiru zraci jutarnjeg sunca i cvrkut ptica, umesto histerične sirene. Taj jutarnji mir je ono što me kad ustanem rano, prati tokom celog dana.

Za mene, jutarnja rutina je samo početak dana koji funkcioniše kao švajcarski sat, u kom sve stižem i osećam se i produktivno i organizovano, a opet i slobodno da živim svoj život kako želim i radim ono što mi se radi. Jer, rutina koju toliko često pominjem za mnoge predstavlja izvor straha od gubitka slobode i života ustrojenog po pravilima koja ograničavaju naš nesputan duh.

TO-DO LISTA SPONTANIH JUTARNJIH AKTIVNOSTI

Na toj paradoksalno spontanoj, a opet i dobro organizovanoj to-do listi sloboda i rituala, stoji i tih par minuta istezanja u krevetu, i još dodatni par za  jutarnju meditaciju ili vežbe posle kojih mišići na našem telu prelaze u radni mod. Postoji i ona druga varijanta, iskakanja iz kreveta čim otvorimo oči i lično poznajem i te ljude koji su čim se probude spremni da osvoje svet. Ipak, tih par minuta jutarnje ležernosti uvod je u dobar dan (što kažu Deca loših muzičara), lagan ali i produktivan.

Postoji i knjiga Robina Šarme “Budni u pet (I vaš je ceo svet)”, koju nisam još pročitala, ali kažu izdavači da knjiga daje detaljan metod kojim možemo sačuvati najmirnije sate pre izlaska sunca za vežbanje, reset i rad na ličnom razvoju. Reč je o zapravo dragocenom vremenu koje nam omogućava da dan započnemo mirno umesto da jurimo.

JUTARNJI ASMR

U moje trenutke mira spada i kotrljanje do kuhinje, gde mi najlepši ASMR doživljaj za senzorno-nervni sistem stvara zvuk vrele vode iz ketlera kojom prelivam svoj Nescafe. Nedavno sam baš diskutovala sa koleginicom o idealnoj temperaturi vode za prelivanje Nes-a, a kažu da je to ona koja je taman pred ključanje i da ta temperatura zapravo ukus kafe čini boljim i pravi onu malu lepu penu, koju cenimo svi mi koji pijemo čistu kafu. Za mene, pored temperature, tu je i visina sa koje se voda sipa, a koja podjednako utiče na penu i stvara taj savršen zvuk, ekvivaltan Pavlovljevom refleksu. Nema dovoljno toplih voda sa limunom na ovom svetu, koje mogu da zamene tu jednu najlepšu, prvu jutarnju kafu.

SEDIMO TAKO MOJA KAFA I JA

I dok tako u osvit zore sedimo moja kafa i ja, u idelanom scenariju čuje se šuštanje listova knjige koju čitam. U realnosti, trenutno ne čitam ništa, jer sam sagorela od discipline tokom karantina i sad nisam u stanju da pročitam ni flajer za kozmetički salon. Sve ovo što pišem je moja projekcija idealnog jutra. A u to idelano jutro se savršeno uklapa 50 strana knjige, a zatim crno mastilo Uni pin black linera debljine 0,2 koji klizi preko 200gramskog papira mog Smrcha&Bo planera, praveći pisani trag o tome šta treba uraditi baš tog dana.  

HLADAN TUŠ I DOBAR RUŽ

Ima i tih fanatika koji se ujutru tuširaju ledenom vodom. Kažu da taj ledeni tuš ima popriličan broj blagodeti za organizam – od sakupljanja krvnih sudova, uticaja na anksioznost, bolju motivisanost, koncentraciju i tako dalje. Bio hladan ili vreo, tuš je tu da nas u kombinaciji sa gelom za tuširanje pljusne talasom svežine, razbudi, i tako okupane odvede do vrata novog dana.  

Ako dobro razmislite čitav niz ovih ritual koji nam prijaju je dobro organizovana spontanost, zahvaljujući kojoj se osećamo da dan lagano klizi.

Ukliz u novi dan je odevna kombinacija sa veče ranije pripremljene vešalice, jer ko će tako polu bunovan sklapati modne kombinacije na nivou Keri Bredšo i kombinovati ih sa aksesoarima a la Ašok Murti.

I pre nego što se tako relaksirani, okupani, stilizovani i mirišljavi mašimo za kvaku, doručak vrišti da ga pojedemo i dan kompletno započnemo kako treba. Nema nutricioniste koji se ne skandalizuje na kifle iz lokalne pekare ili prvi obrok posle podneva. Ali na stranu mišljenje nutricionista. Jednom kad steknete naviku da iz kuće ne izlazite praznog stomaka više nikada nećete preskakati taj jedan, možda i najvažniji korak, dobro organizovanog spontanog jutra.

Ok, nismo svi isti. I možda sam ja samo dobro sistematizovala ono što svi radimo, uz manje ili više pridavanja proceduralnosti rutinama i ritualima, ali činjenica je da je lepše ući u novi dan gracioznim korakom i na obe noge, nego kotrljajući se i upasujući košulju za pojas.  

P.s. Setiću se ovog mog teksta kada ponovo sebi u polu snu šapnem “još samo pet minuta”.

Šta vi mislite o organanizovanoj spontanosti kojom počinje dan?

Leave a Reply