Već godinama uspešno krijem priče iz svog ljubavnog života. Tek negde, negde procuri neki hint i da naznaku, ali zapravo one najveće priče ostale su neispričane. Evo na primer, nisam nikad pisala o tome koliko volim tu prvu jutarnju kafu dok se sunce probija kroz roletne , oštru vožnju i vetar u kosi, džez u sparna letnja popodneva, neka držanja za ruku i ne manje važno – slatkiše koji se tope i razlivaju pod nepcem. O da –  taj šećer koji klizi niz grlo i izaziva serotonin da krene ka tom nekom delu mozga zaduženom za dobro raspoloženje….  

Pogodili ste, ovo je moja ljubavna priča o slatkišima.

Ranijih godina, dok me ukućani nisu provalili, glavna dilema je bila šta ja zapravo jedem. Istina je da je šareniš koji je virio iz kesica bombona ili glatka tekstura čokolade uvek bila tu da popravi osrednji ili baš loš dan, da umanji tugu zbog neuzvraćene ljubavi ili nervozu zbog glupe svađe sa drugaricom. Priznajem, umela sam krišom i veštinom Hudinija da učinim da sto grama čokolade nestane k’o od šale. Odmotam foliju i kažem sebi „Možeš jednu štanglu“. Ali hej, ko je ikada stao na jednoj štangli čokolade. Isto je bilo i sa bombonama. Otvorim bombone i dok ne dotaknem dno, ne odustajem. Da budem iskrena, nije da sam bila probirljiva – volela sam mlečne i voćne karamele, gumene bombone, dražeje ili praline od bele čokolade, a u kojima bi iznutra bio badem ili neko lepo nugat punjenje.

Gumene bombone su mi oduvek bile posebna slabost. To je neka ljubav iz detinjstva, sećanje na baku koja nam ih je kupovala (za razliku od mame), na brata koji mi ostavi pola kesice da me sačeka dok se ne vratim sa rekreativne, nešto što se nikad ne zaboravi. Uh, evo i sad mi nešto upadne u oko samo kad se setim svih tih prilika…. O receptorima za slatko neću ni da pričam.

Istina je da su neka od najlepših druženja i zezanja prošla uz bombone. Bilo je i nepisano pravilo u osnovnoj da kad je nekome rođendan donese ono baš puno bombona i onda od klupe do klupe služi drugare. Sećam se da sam za moj rođendan na kraju školske godine uvek jedva čekala da dođem do klupe jednog D. Nije me fermao dva posto. Ni bombone nisu pomogle. Kasnije kad ja nisam fermala neke druge, oni su imali neke svoje načine. Bio je jedan V. znao je da volim dražeje od mlečne čokolade punjene lešnicima.    

Još kasnije, kad sam baš odrasla – fine čokoladne bombone bile su način da se obeleži neki lep povod – povratak na posao posle fantastičnog putovanja, dobre vesti, jubileji, kupovina kola, ozdravljenja i razne druge prilike. Obrni – okreni, to je uvek bio način da se nešto simbolično proslavi, da se običan dan digne na viši nivo ili da se neko obraduje.

I da – još jedna dobra fora. Kad želiš da odobrovoljiš šalterušu, kad hoćeš da te neko zapamti, kad želiš da se zahvališ medicinskim sestrama jer požrtvovano brinu, kad nekome ideš u goste ili kad ti je neko jednostavno drag ili ti je samo simpi što kažu na Tik-Toku – ta kutija finih bombona, uvek rešava situaciju. Ili ublaži efekte onog večitog dijaloga „Jesi ljuta?“ – „Nisam“, „Šta ti je?“  – „Ništa“. Ne pitajte kako znam.

Elem, evo mene danas – 35 godina od otkrića slatkiša – cenim taj trenutak i svesno uživam u njemu. To je onaj momenat kad otvorim kutiju, odmotam foliju ili rastrgnem kesicu, odaberem dva-tri reprezentativna primerka i u njima svesno, da ne kažem mindful, uživam do mile volje. Naučila sam sebe da osvestim to vreme tokom kog mi se ispod nepca topi nešto fino i slatko, taman toliko da tih nekoliko zalogaja promene dan, izluče serotonin i crno-beli film pretvore u  onaj kom se razlivaju sve boje. Kao gumene bombone.

Ako ste se pitali šta me je inspirisalo, bila je to kutija bombona brenda Candy Universe. Našla sam ih lutajući tržnim centrom u potrazi za savršenim poklonom. Opčinjavajuće dizajnirana kutija, podeljena tako da će se naći nešto po svačijem ukusu, ne dozvoljava vam da se pravite da ne volite slatko. Da ne pričam o tome da će ovakva kutija radosti ne samo odoborovoljiit šalterušu, već i neki vaš/vaša D. ili N. ili V. upišite slovo po izboru______________, neće ostati ravnodušan. Ili scenario 2 – ono „Šta ti je“/„Ništa“ će posle ovakve radosti za nepce zaista biti „Ništa“, koje može da se pretvori u Nešto.

Eto, rešila sam vam i poklon za 8.mart, Dan zaljubljenih, Novu godinu ili situaciju kad ste nešto zabrljali.

Nema na čemu!

Tekst je napisan u saradnji sa brendom Candy Universe, a izbor bombona i Candy Box opcije pogledajte kod njih na sajtu https://www.candyuniverse.rs/