Znam da nisam prva koja piše na ovu temu. Net je prepun svega, pa i bezbroj putopisa, saveta i informacija o tome kako da putujete sami – fizički sami i bez agencije sami – ali, evo i mog iskustva, pa možda nekome bude od koristi, naročito jer je reč o letovanju u jeku sezone.

Kako i zašto odlučiš da putuješ sam?

Glupo je i odgovarati na ovakvo pitanje – singl ste, a prijatelji nisu; ne možete da uskladite odmore sa drugima ili jednostavno želite da pobegnete od svega i svih, sami, bez obaveze i moranja da pravite kompromise. Izbor je na vama da li želite ovakvu vrstu avanture i iskustva. Ipak, bez obzira sa koliko ste emancipovanih ljudi okruženi, uvek ćete naleteti na one koji će vas gledati sa predrasudama. Srećom, kada ste već doneli odluku, za to vas uglavnom nije briga. Takođe, kada krenete sa pripremama za putovanje otkrićete čitav svet ljudi koji tako putuju iz raznih razloga. Zbog toga nemojte da vas stav okoline obeshrabri. Uostalom, ako uvek budete čekali na druge, nećete stići tamo gde želite.

Takođe, kada počnete da razmišljate o takvom putovanju otkrićete i veliki broj sajtova namenjenih baš solo putnicima. Meni je konkretno bio koristan Solo Travell world  i tu ćete pored praktičnih saveta, (kojih ima i standardno na Trip Advisoru za svaku od destinacija) pročitati i razna iskustva onih koji putuju sami, što samo može da vas ohrabri da krenete u takvu vrstu avanture.

U mom slučaju, priča je bila takva da sam se do dve nedelje pred put dogovarala sa drugaricom da idemo zajedno, znajući da ona nije pouzdan saputnik i imajući u glavi back up plan da nemam problem i da, šta više, želim da putujem sama. Takođe, poučena iskustvom sa prethodnih letovanja znala sam da nisam raspoložena za pravljenje kompromisa koje putovanje sa drugim ljudima podrazumeva. Sve to malo zamara, a na kraju niste otišli tamo „gde je sve po mom“ (jedan kliše post za fb, pre odlaska na odmor).

Zašto ne preko agencije?

Dakle, drugarica je ispalila, a meni je ostalo dve nedelje do početka odmora da se organizujem. Da napomenem da je cik sezone – moj odmor počinje 15. avgusta, po agencijama su k’o ludi, cene su bezobrazne, a ono što želite je uglavnom rasprodato. Moj topao savet je da ne stavljate sebe u ovakvu situaciju i da to da idete sami presečete na vreme, kako biste imali dovoljno vremena da se organizujete.

Takođe, ovo je mesto gde želim da napomenem da ukoliko želite da putujete sami, posebno na letovanje, vrata agencije nisu ta na koja treba da zakucate (pod uslovom da ste na vreme počeli da organizujete putovanje). Čak ni kod onih agencija koje su specijalizovane za neobična putovanja ili putovanja za mlade. Žene uglavnom razmišljaju da će se tako osećati sigurnije, bla, bla, bla… Iskreno, i meni je to prvo palo na pamet, ali kada pozovete agenciju i objasnite situaciju, prva stvar koju vam napomenu jeste da plaćate pun iznos aranžmana za dve osobe – dakle nema doplate za jednokrevetnu sobu. Razlog tome je što je agencija zakupila određeni broj soba, na osnovu toga verovatno i procenila neku zaradu i dala neki depozit hotelu. Druga stvar, kako je reč o čarter letovima za letnje destinacije, u najvećem broju agencija su mi rekli da moram da platim i punu cenu još jedne avionske karte (s obzirom da plaćam aranžman za dve osobe), opet iz istog razloga. Zaposleni u nekim agencijama su išli do toliko neverovatnih izjava da su mi rekli i da bi trebalo da platim dva puta aerodromske takse, pa čak i dve rezervacije (onaj iznos koji dodatno plaćate agenciji što vam je već naplatila putovanje!?). Ovaj deo mi je naročito besmislen, pa pretpostavljam da im je tako bilo lakše da me skinu sa dnevnog reda. Nakon par takvih razgovora, osećaj sigurnosti pada u drugi plan i vodite se principom „daj šta daš, samo da rešim to što sam naumio“.

Kako do avionske karte na čarter letu?

Dakle, pozvala sam minimum 10 „ozbiljnih“ agencija u Beogradu i gotovo od svih dobila isti odgovor. Nije mesto da ih nabrajam, ali hvala bogu više me neće videti. Srećom, pozivanje svih agencija u Beogradu, donelo mi je jednu dobru stvar, a to je opcija da ipak preko jedne od njih (Travelland), kupim samo avionsku kartu, na čarter letu, bez presedanja, a da smeštaj nađem sama. U trenutku kada je počela da me hvata panika oko odlaska, ovo je jedino zvučalo dovoljno razumno.

Nisam pomenula da je moja planirana destinacija bila Rodos, a redovne letnje linije uglavnom lete preko Atine, tako da je to jedno presedanje sa nekoliko sati čekanja, dosta nepraktičnija varijanta od opcije koju sam ja imala sreću da nađem samo zahvaljujući tome što sam zvala sve agencije redom.

Kartu se ne sećam koliko sam platila, uglavnom cena je bila razumna. Možda nešto oko 180 eura + aerodromske takse. Platila sam je direktno u agenciji, a druga dobra stvar je što sam na ovaj način za doplatu od 20 evra, organizovala i transfera sa aerodroma busom (i do aerodroma u povratku). Mnogo jeftinija opcija od taksija ili neke lokalne linije. Takođe, kada sam sletela na Rodos, prilikom transfera sa aerodroma upoznala sam i devojku koja je vodič grupi koja dolazi preko agencije. Iako nisam imala smeštaj organizovan preko ove agencije, bila je dovoljno ljubazna da mi da sve informacije i svoj broj za sve što mi treba, baš iz razloga što dolazim sama. I hvala joj, učinila je da se osećam mnogo opuštenije.

Smeštaj i šta dalje?

Bog blagoslovio booking.com. Našla sam jedno mesto u hostelu Stay, te godine otvorenom i prema fotografijama i komentarima na odličnoj lokaciji, sa super osobljem i vrlo urednim kapacitetima. Da napomenem, nikad nisam odsela u hostelu, ali nisam imala problem sa tim što je apartman koji rezervišem višekrevetan. Konkretno, reč je o apartmanu koji ima šest kreveta, podeljenih u tri prostorije sa zajedničkim kupatilom. Svakako, preporučujem da pogledate sajt hostela, čak iako ne idete na Rodos i ne odsedate u ovakvoj vrsti smeštaja. Fotografije će objasniti zašto sam bila oduševljena i bez predrasuda. Inače, hostel je prema Tripadvisor-u proglašen jednim od najboljih u Evropi i najboljim u Grčkoj u prethodnoj godini. Prostire se na više spratova, ima standardno ženske i muške sobe različitih kapaciteta, ali i jednokrevetne i dvokrevetne sobe, kao i apartmane za porodice, koje je naravno potrebno da rezervišete dosta ranije (a ne u poslednjem trenutku). Na krovu se nalazi teretana, a pogled je više nego fenomenalan.

Plaćanje hostela takođe nije komplikovano, kako i inače ide preko bookinga. Prilikom rezervisanja smeštaja,  napomenuto je da smeštaj ne moram da platim unapred, ali jeste potrebno da sredstva sa računa budu rezervisana za slučaj da se ne pojavim. Nakon, plaćanja ili završetka boravka sa sredstava se skida rezervacija. Ovo je lakše ako plaćate kreditnom karticom, ali ukoliko je nemate i prepaid kartica radi posao.

Realno o hostelu

Kada stignete, prođete pasošku, preuzmete prtljag i dođete do svog smeštaja, budite spremni na to da se ono što ste videli na fotografijama, ne slaže u potpunosti sa onim što vidite uživo. U slučaju hostela u kom sam ja odsela, nije bilo velike razlike, osim što je na fotografijama sve izgledalo dosta prostranije. Spolja je hostel izgledao kao bilo koji hotel, s tim što je na terasi hotela sedela ekipa hipstera. Dočekalo me je osoblje – David, Red i Maria, poslužili su me limunadom u tegli, naravno, organizovali su mi Tour de hostel i pokazali sobu u kojoj ću odsesti.  S obzirom da sam ja ostala deset dana, više od pola vremena sam provela bez cimerke. Iako je vreme koje sam u istom prostoru delila sa tim devojkama minimalno, neke od njih su bile skroz OK, vrlo friendly, a meni je to bila prilika da se uverim u kulturološke specifičnosti (od neposredne Italijanke, do uzdržane Nemice, opuštene Australijanke i prijateljski nastrojene Ruskinje).

Ipak, iako ovaj hostel izgleda bolje od mnogih hotela, nemate komoditet kao kada ste sami u hotelskoj sobi, pa sa tim treba unapred da raščistite da li možete ili ne možete. Ja sam se informisala, znala šta me čeka, pa sam bila spremna, kako psihički, tako i sa dovoljnim količinama sredstava za dezinfekciju (just in case). Ipak, hostel pruža toliko drugih benefita da se sada nakon godinu dana sećam samo ljudi koje sam upoznala i kul atmosfere, ali ne i onog što mi je u tom trenutku bilo manje lepo ili što je uticalo na moj subjektivni osećaj udobnosti. Takođe, ovo je prilika da upoznate najrazličitije ljude, proširite svoje vidike, vežbate konverzaciju (na bilo kom jeziku ili in general ako ste introvertni :)). Hostel u kom sam odsela za svoje goste organizuje zajedničke večere i druženja, projekciju filmova, koktel večeri i zajedničke obilaske grada, pa spram svog raspoloženja za socijalizaciju možete i da odaberete da li solirate ili se družite.

Kada dođete na destinaciju…

Ostatak je na vama. Savetujem da pročitate sve što postoji na netu. Ja sam krenula od Tripadvisora, preko blogova i sajta putovanja.info na kom za svaku destinaciju postoje putopisis, foto ture, forum, itd. Takođe, obavezno na telefon učitajte Google Mape ili HERE We Go mape, biće vam više nego korisno kada ste na nekoj novoj destinaciji. Takođe, informacije i komentari sa Foursqaure-a mogu da budu od značajne pomoći.

Toliko o logistici. O utiscima sa Rodosa nekom drugom prilikom i nadam se da će vas ovaj tekst ohrabriti da odete negde sami. Odlično iskustvo, prilika da vidite šta sve možete i da konačno imate dovoljno vremena za razmišljanje. Iskreno, ja sam se po povratku osećala vrlo ponosno na sebe i prva misao mi je bila „Gde dalje“.

I iz ličnog iskustva, samo hrabro i srećan vam put!