Turneju „Tri prestonice Skandinavije“ otvorili smo Stokholmom, gde nas je dočekala moja drugarica Jovana. Ona tamo živi već četiri godine, a kroz njen i Robertov zajednički život imali smo priliku da vidimo kako žive Šveđani.

Stanovi

Pomenula sam u prethodnom postu da Jovana i Robert žive u Solni. Naći prostor za život u Stokholmu je ozbiljan, dugoročno planiran poduhvat i podrazumeva višegodišnje liste čekanja na stan za iznajmljivanje. Stanove izdaju investitori koji su vlasnici zgrada, a na listi vremenom napredujete. Na primer, Jovana je sada nakon četiri godine života u Stokholmu na oko 400. mestu. Srećom, Robert je aplicirao mnogo godina ranije, pa sada iznajmljuju fenomenalan stan. Stanovi se izdaju prazni. U delu grada gde žive Robert i Jovana, stanovi od oko 80 kvadrata koštaju oko 500K evra, a za učešće vam je potrebno bar 15%, pa računajte.

Zgrade imaju vešernice u kojima postoje zajedničke mašine za pranje veša. Svoj termin zakazujete nekoliko nedelja unapred, jer ukoliko radite, preostaju vam termini kada niste na poslu, što se često poklapa sa terminima drugih stanara u zgradi.

Švedski minimalizam

Iz Jovaninog i Robertovog života zaključili smo da švedski minimalizam nije mit. U stanu nema suvišnih stvari i detalja, već samo ono što je potrebno za život. I sve, baš sve je po meri čoveka. Vrata se otvaraju na spolja, svetlo se pali unutra. Kad kupite novo, bacite staro i ne hordujete. Takođe, utisak koji smo stekli jeste da impulsivne kupovine i zaletanje nisu praksa. Šveđani o svakoj kupovini dobro i dugo promišljaju, čak iako su to vrata za spavaću sobu ili venecijaneri.

Depresija

Stokholm je grad nad koji se nadvila mešavina depresije i insomnije, kao posledice kratkih dana ili belih noći. Mrak zimi traje i po 16 sati, a dopamin i serotonin Šveđani dižu antidepresivima, alkoholom i marihuanom. Zbog toga je u Švedskoj na snazi prohibicija. Ne bukvalna prohibicija, ali ona pokvarena koja kupovinu alkohola ograničava do 19 časova i ne u bilo kojoj radnji, već isključivo u specijalizovanim prodavnicama, po cenama koje su bolne.

Zanimljivo je i da iz luke u Stokholmu svako veče polazi kruzer koji vodi do finskih pomorskih voda. Na kruzeru plaćate piće po nešto povoljnijoj ceni nego inače, a mnogima je to dovoljno da u narednih desetak sati zaborave i ko su i odakle su. Starosnih ograničenja nema, tu su sve generacije, a ujutru sa broda izlaze mamurni zombiji koji do narednog jutra leče od ove egzibicije.

Stopa alkoholizma je visoka i među tinejdžerima. Konkretno tokom našeg boravka, obeležavale su se Valpurgijske noći, praznik sličan Noći veštica i odličan povod da se sa nepunih 14 ozidate od alkohola. Zbog toga se širom grada organizuju turniri u različitim sportovima, koji traju bukvalno celu noć kako bi se tinejdžeri animirali i odgovorili od potencijalnog ispiranja želudca.

Reciklaža

Kada ispraznite flaše, kao i bilo koju drugu ambalažu, naravno reciklirate iKh. Za limenke i manje pet flaše dobija se jedna kruna, za veće dve. Citiram Jovanu „Za ostalo se ne dobijaju pare, to radimo jer smo nature friendly“.

Kese niko ne koristi, naravno, ne znam ni zašto to pominjem. Naravno, da morate da ih platite u prodavnici i nije pitanje cene već osvešćenosti, pa svi sa sobom nose cegere (mi smo naše konstantno zaboravljali. Stvar navike, očigledno).

Hrana

Hrana je visoko na listi naših utisaka. Prvi susret sa švedskom hranom bile su drvene špatule – ne za jelo, nego za mazanje putera. Simpatična sitnica, videli smo ih kod Jovane i Roberta, a posle i kupili par komada za uspomenu i primenu :).

Detaljno ću opisati mesta na kojima smo jeli, ali bih sad samo ovako brzinski izdvojila ćufte kao neku vrstu specijaliteta. Prave se od svinjskog mesa, divlje svinje, odnosno vepra, teletine, losa, lososa, jelena, petla ili jagnjetine. Služe se uz pire krompir i sos od ribizli ili brusnica.

Naravno da smo jeli i lososa i to, toplo dimljenog. Onaj koji kod nas može da se nađe je hladno dimljen, dok je ovaj mekši i bukvalno se topi u ustima. Uz lososa kao prilog ide sos od kavijara, a mi smo jeli i uz sos od haringi.

Kada je o slatkišima reč, ahhhhhh, prekinula sam dijetu baziranu na proteinima zbog kanebulle, to jest rolnica sa cimetom. OK, možda je to nekome obično slatko testo, ali osobi željnoj ugljenih hidrata i šećera, to je komad raja.

Otkrili smo i sjajan bistro Tårtan o kom ću takođe pisati više, ali ga u ovom delu pominjem jer je slika i prilika Ex Yu dijaspore. Ovaj lokal otkrili smo tako što smo kroz prozor iz bočne ulice videli tek ispečene zemičke, čiji se vreo dim pušio na hladnom švedskom vazduhu. Izgladneli i pokisli ušli smo u bistro u kom nas je uslužio tinejdžer, ispostaviće se iz Prijedora. Sjajne vege, gluten free poslastice pravi njegova mama, koja je u ovom lokalu chef. Vraćali smo se više puta i stvarno je sjajno mesto. Ostavljam link ovde, da svratite ako idete u Stokholm.

Ljudi

Šveđani i Šveđanke izgledaju sasvim jednostavno, obično, a nama tako neobično. Bez šminke, istetoviranih obrva, fazonirane brade. Njihovi kaputi su dobro ukrojeni, oni ne pate da sve bude novo ili u tonu, već ležerno nose tako obične komade, često second hand, odnosno vintage. Baš ih je briga i odlično im stoji.

S druge strane, Balkan i Orijent prepoznaćete po estetici Kim Kardašijan.

Epilog

Uprkos manama kojih verovatno ima, u Švedskoj zaista imate onaj osećaj sigurnosti i poverenja u sistem. Iz ugla turiste, ako ništa drugo, barem  će vaš prevoz stići na vreme. I ni minut kasnije. Ispod švedskog neba, čini mi se da se prstom ne upire, a ni pogledom ne okreće za različitošću. Bicikle se ne vezuju lancima, odeća je tu da pokrije i ugreje. Ključ od kola nije statusni simbol, već samo ključ. Švedska je zemlja za obične i normalne ljude, u kojoj se nećete osećati neuspešno, jer materijalno, iako ga ima u izobilju, nije kategorija kojom će iko želeti da vas impresionira, a nije ni dovoljna da biste bilo koga zabezeknuli.

Nastaviće se….