Postalo je moderno i uobičajeno da pričamo samo o pozitivnim stvarima, da ubeđujemo i sebe i druge kako su motivacija, dobra organizacija, pozitivan stav i okrenutost ka rešenju, a ne problemu (da ne kažem izazovu), bez potrebe da podelimo s drugima kada nam je teško, put u najbolju verziju našeg života.

Plot twist na samom početku ovog teksta je to da se ( najveći deo svog vremena) apsolutno slažem sa takvim pristupom. Duboko verujem da mnoge stvari zavise samo od nas, da je dobar plan osnova kvalitetno ispunjenog, organizovanog i na kraju srećnog života. Jer sreća nije nešto što te spiči kad se najmanje nadaš, već valjda nešto do čega dolaziš dobro upravljajući kvalitetom svog života i pravim odlukama.

Drugi plot twist je činjenica i da svi imamo faze u životu kada (ništa) ne ide po planu, kad nam okolnosti ne idu na ruku i kada ma koliko da se trudimo ostajemo u začaranom krugu koji deluje bezizlazno.

U prethodnim tekstovima sam se uglavnom fokusirala na to kako da postavimo cilj, napravimo plan za njegovo ostvarivanje i zatim posvećeno i istrajno radimo na njegovoj realizaciji.

Ipak, ma koliko da smo precizno postavili svoje ciljeve, razradili korake da ih sprovedemo u delo i radili na ostvarenju, dešava se da se neke stvari jednostavno ne idu.  Zbog toga, danas pišem o tome šta kad ništa ne ide po planu, a očekivani rezultati i dolazak do cilja izostanu.  

Disclaimer: ja nisam psiholog, ni lifecouch, ne postavljam dijagnoze i ne dajem terapije, ne oslanjam se na pozitivnu psihologiju ili zakon privlačenja, već iz svoje perspektive i na osnovu svog ličnog iskustva, razmatram kako možemo da pomognemo sebi, šta lepo možemo da uradimo za sebe, svoje raspoloženje i osećaj unutrašnjeg mira onda kada nam se čini da nam ne ide (po planu).

NA ŠTA MOŽEMO, A NA ŠTA NE MOŽEMO DA UTIČEMO

Uverenje da baš ništa ne zavisi od nas, već od sudbine, viših sila ili nečeg trećeg je dosta inhibirajuće. Međutim i pre svega, umemo li da razlikujemo ono na šta možemo i ono na šta ne možemo da utičemo?

Od nas zavisi da li ćemo završiti fakultet, položiti vožnju, smršati, ostaviti cigarete, hraniti se zdravo, odabrati profesiju koju volimo, voditi uredan i organizovan život ili šta god što je visoko na našoj listi prioriteta, a što zaista čeka samo nas i našu volju da napravimo koaliciju i pregazimo put od plana do cilja. Jednostavno je, zavrnite rukave i bacite se na posao.

Digresija 1: u prošlom tekstu sam pisala o Mindwalley konceptu #extraordinarybydesign, preporučujem i ovog puta i pominjem ponovo ukoliko vam je potreban mali push da osvestite kakav život želite da živite.

Verujem i da je ostvarivanje takvih ciljeva  najzdraviji put do zadovoljstva, a time i samopouzdanja i najjači vetar u leđa da se još više trudimo i budemo još bolji.

Digresija 2: zbog toga isto mislim i da je svaki cilj koji ste ostvarili preko veze ili na foru, kontrausluga i ne doprinosi samopouzdanju i dobrom ličnom osećaju da nešto zaista možemo sami (ali hej to sam samo ja, naivni idealista).

S druge strane, znam i sama sam na svojoj koži doživela situacije u kojima sam dala sve od sebe, potrudila sam se, uradila sam sve što je u mojoj moći i opet mogla sam samo nemoćno da stanem i gledam život kako namešta situacije koje ne mogu da kontrolišem. Zdravlje vas i vama dragih ljudi (ok, na neke segmente može da se utiče, ali ne i na sve), neki emotivni i međuljudski odnosi, odluke koje donose drugi ljudi, a koje se odražavaju na nas, rešavanje različitih finansijskih problema, dopišite sami, pošto ja sigurno ni ne mogu da sagledam sav taj nepregledni niz okolnosti koje život kotrlja po svom ________________. I ovde ne mislim na oslanjanje na puku sreću, tipa  dobitak na lotou ili iznenadno nasledstvo od daleke rođake iz Australije na koje ste računali kao rešenje za sve svoje probleme, već na ciljeve koji su razumni, važni za naš život u nekom trenutku i koji su mimo naše kontrole.

I dok se kao i svaka svesna osoba preispitujemo šta radimo pogrešno, pravi odgovor je verovatno ništa. Kako to ne menja subjektivni osećaj neuspeha, u nastavku je nekoliko važnih podsećanja kako da mentalno premostimo takav splet okolnosti:  

PUSTITE SEBE

Iz ličnog ugla, znam da svi mi koji jako želimo da što više stvari držimo pod kontrolom, isto tako intenzivno preispitujemo situaciju i svoju ulogu u istoj. Prevrtanje po glavi 24/7, preispitivanje, krivljenje sebe i samouznemiravanje – jednostavno nemojte. To je direktan put u psihološki pakao koji ste sami kreirali i dodatno otežali verovatno već tešku situaciju. Uradili ste sve što je do vas i sve što vam preostaje je da pustite sebe na miru. Nije lako, ali mučiti sebe ne vodi ničemu, osim tome da se osećate još gore.  

PRIHVATANJE

Kad pustite sebe i dokažete svom unutrašnjem ja da nije do vas, da ste dali sve od sebe i da jednostavno niste uspeli, prihvatićete i okolnosti takve kakve su. Na njih, za sad, možda ne možete uticati, ali ponavljajte sebi da će se možda jednog dana okolnosti preokrenuti, a situacija se razviti u vašu korist.

NIŠTA NIJE VEČNO

To me dovodi i do treće stavke, a to je da ni jedna situacija i okolnost nisu večne. Ono što se dešava danas nije zakucano za vjek i vjekova i možda će onda, kada se najmanje budete nadali, da se promeni. Ovo se odnosi i na one trenutke kada sve ide po planu, kada ste u Vortexu (što se kaže),  a što naročito pomaže da više cenimo dane kada nam ide.

NAPRAVITE DISTANCU

Negde sam pročitala „Čim prestaneš jako da želiš, ono ti samo dođe“. Ne znam da li je tako, ali ako ste pregoreli radeći na nekom cilju, a nikako da ga postignete, napravite distancu, ostavite malo taj cilj po strani, iskulirajte i zaboravite na neko vreme, odnosno dajte sebi odmor od teme koja vam zadaje probleme. Kada se posle nekog vremena vratite sveži i s manjim emotivnim nabojem, a okolnosti se možda malo promene, možda ostvarite cilj kom težite.

NASTAVITE

To što se nešto nije ostvarilo u vremenskom okviru koji sami sebi postavljamo ne znači da treba dići ruke od onoga što nam je zaista važno. Ma koliko da su pomaci koje pravimo mali (ili nepostojeći), pokušavanje je odraz naše posvećenosti rešavanju situacije i prepoznavanju onoga što još, dodatno možemo da uradimo, prijatelja na čiju podršku možemo da računamo ili  vrata na koja možemo da zakucamo.

MOGUĆNOSTI I ALTERNATIVE

Znam taj osećaj kad imaš utisak da si u začaranom krugu iz kog ne možeš da izađeš, da ne postoji rešenje, jer jedno vuče drugo. Deluje bezizlazno. Ali bacite sve opcije na papir, razmotrite sve mogućnosti ili uključite nekog ko je manje emotivno involviran, kako biste razmotrili šta je najrealnije za sprovođenje. Situacija koja vas muči se možda reši na neki drugi način, a možda joj samo jednostavno nije pravi trenutak.

STRPLJENJE

To nas dovodi do onog preko potrebnog strpljenja, kao rezultata uveravanja sebe da ništa nije večno. Iako bismo svi voleli sve sad i odmah, nekad je strpljenje i vreme presudan faktor. Želim da verujem da je tako i da na kraju, odnosno u nekom trenutku, ipak sve dođe na svoje mesto. Biti strpljiv znači dati dovoljno vremena i prostora životu da namesti prave okolnosti za nas. Reče osoba koja već dve godine kupuje stan i nada se onom pravom 🙂

BRINITE O SEBI

Osećanje neuspeha ili neostvarenosti često ume da nas gurne u frustraciju i očajanje. I to je verovatno jedan od najgorih ishoda jer nas iznuruje i ubija motivaciju i za neke druge “običnije” stvari. Najgore što možemo da uradimo jeste da u toj opštoj pometnji zaboravimo na sebe.

Kada radite one stvari na koje možete da utičete – idete na trening, zdravo se hranite, dovoljno spavate, pijete dovoljno vode, čitate knjige, družite se – pored toga što brinete o sebi, znate i da bar nešto kontrolišete i da je nešto je i do vas.

POMOĆ

Ponekad ne možemo sami. Neke okolnosti su toliko teške, iscrpljujuće i iz naše perspektive bezizlazne da deluje da ćemo prepući od nemoći, tuge, straha... Onda kada je tako i kada život napravi loš aspekt s Jupiterom, pomoć i podrška su jedno od rešenja.

Možda u svom okruženju imate nekog stejkholdera (što se kaže u PR-u) na određenu temu, možda vam samo treba da ispričate nekome ko će pažljivo da vas sasluša i čuje ili kao treće, možda možete da potražite pomoć i podršku od terapeuta. Znam koliko se ljudi toga stide, a zapravo veoma je lekovito, daleko je od sramote i nije nedostupno.

BONUS SAVET

Iz mog ličnog ugla, kada sednete i ispišete sve svoje iracionalne misli, a zatim i objektivno opovrgnete svaku od tih misli, možda možete da promenite i svoju reakciju na problem, a sa njom i problem koji imate. I neka to bude bonus savet, a osim toga pisanje zaista leči. 

Ovo vam je možda pomoglo. Ili možda nije. Možda vam sve ovo zvuči glupo jer trenutno nemate ovakvu situaciju u svom životu. Možda ćete se na ovaj tekst vratiti onda kada se prepoznate u nekoj od gore opisanih situacija. Možda su i sve ovo opšta mesta koja ne daju konkretno rešenje vašeg problema, ali:

ponekad nam je svima samo potrebno da pročitamo nešto utešno, podsticajno i motivišuće, nešto što poručuje da i kada rešenja trenutno nema na vidiku, da nije kraj sveta i da su vreme, strpljenje i naše reakcije na neostvarivanje plana, te koje prave razliku.

Imate li vi  neki savet za dane kad baš ništa ne ide po planu?

Do čitanja!