Da li i vi na kraju meseca imate problem da se setite na šta ste potrošili platu? OK, platili ste račune, kupovali ste hranu, sipali ste gorivo, platili ste ratu za letovanje, kupili ste možda neki komad odeće, ali kad bacite sve na papir, računica kaže da postoji  još neka razlika i gde se denuo taj ostatak nikako vam nije jasno. Mene je takva vrsta finansijske crne rupe, iritirala godinama. Nisam imala pojma na šta sve trošim, dok nisam počela revnosno da vodim svoje finansije.

Disclaimer: Posle posta koji sledi, kapiram da ćete misliti da sam totalno šenula, da se možda i drogiram, a ako ipak pokušate da primenjujete ovaj potpuni finansijski OCD momenat, sigurna sam da će biti onih koji će se pitati kako sa ovim nisu počeli pre, odnosno kako su uopšte živeli pre ove navike i u neznanju na šta troše novac. I molim vas bez hejta, nije bitno ni koliko zarađujete, ni koliko trošite, reč je o prostoj evidenciji bilo kojih iznosa kojima raspolažete.

Vođenje ličnih finansija nisam ja izmislila i sigurna sam da ste imali bar jednog člana porodice koji u nekoj svesci vodi porodične finansije. U mom slučaju to je mama koje je kao stub porodice i glavni donosilac odluka u kući, vlasnica više pedantno popunjenih sveski u kvadratiće, u kojima se beleže svi prihodi i rashodi našeg domaćinstva. Ipak, ova metoda je poprilično old school i tehnologije nam “hvalabogu” dozvoljavaju mnogo gotivnije načine praćenja sopstvenih troškova. Sigurna sam da postoje i poprilično razvijene aplikacije, ali kako ja volim da budem sama svoj majstor, ja sam napravila tabelu u skladu sa svojim potrebama. Kako ovu naviku vučem već godinama, tačnije od 2011. godine, vremenom sam je prilagođavala i personalizovala, ona mi je danas sasvim dovoljan način evidencije i teško da bih je zamenila za bilo kakvu aplikaciju.

Dakle, vođenje ličnih finansija bi trebalo da vam pomogne da znate gde ste i kako rasporedili svoj novac. Ovo nije metoda koja će vam pomoći da uštedite, osim ako se debelo ne potrudite, ali će vam pomoći da pratite svoje troškove, uočite na šta najviše trošite, prepoznate pravilnosti i u budućnosti ih planirate, kao i da porazmislite da li bi neki trošak eventualno mogao da bude manji.  Sigurna sam da će vam mnoge stavke iz kolone rashodi predstavljati otkriće, kao i da ćete se iznenaditi da neke stavke čine mnogo veći ili mnogo manji deo budžeta nego što ste očekivali.

Pa da počnemo

Potreban vam je excel. Nadam se da znate da koristite excel. Ako ne znate, trk na kratak tutorial na YT , pa nastavite čitanje. Kada postavite osnovu tabele, a ja ću vam je podešenu ostaviti na linku na kraju teksta, možete je staviti na Google drive i pristupati joj sa više različitih uređaja. Ja je koristim uglavnom sa telefona, a ako je potrebno da izvedem neke intervencije na samoj tabeli, to radim sa računara. Osnovnu tabelu koju vam ostavljam, vremenom možete menjati i prilagođavati, odnosno personalizovati u skladu sa stavkama koje se javljaju u vašem konkretnom budžetu.

Kada je reč o stavkama u tabeli, računajte da treba da navedete izvore prihoda: plata, honorari, bonusi, baš sve. Isto je kada je reč o troškovima.

Stavke možete ređati sledećim redosledom:

1. Stanje na početku meseca – ne morate čekati početak meseca, pogledajte stanje na računu i svu gotovinu iz novčanika, dodajte zapravo sve iznose kojima u ovom trenutku raspolažete. U narednim mesecima, to će biti iznos koji vam ostane (ili ne ostane) na kraju meseca.
2. Stanje na početku meseca (u svim drugim valutama kojima raspolažete) – bilo bi dobro da se držite jedne (strane) valute jer će vam tako biti lakše za praćenje. Saberite sve iznose ili splitujte ćelije, pa navedite iznose za svaku od valuta.
3. Prihodi – polje u koje unosite sve što zaradite. Ovo može biti zbirno polje, koje će sabirati zarade iz različitih izvora (ukoliko radite više od jednog posla; imate  prihod na dnevnom nivou ili imate druge izvore prihoda koje želite odvojeno da pratite ).
4. Rashodi – ovo polje je zbirno i sabira sve što ćemo ispod grupisati kao standardne rashode. Samo da napomenem da imamo rashode koji su fiksni, toliki su koliki su, ne možemo ih izbeći i iz meseca u mesec su isti ili bar slični i ne možemo ih menjati. Ali obratite pažnju na promenljive rashode i fokusirajte se na njih kada želite da uštedite.

Fiksni rashodi su:

• Kirija ili rata za stan ukoliko ste u kreditu
• Računi – u ovom polju računajte ili zbirno sve rashode, sabirajući ih ili ovo polje splitujte, pa navedite – struja, infostan, telefon, mobilni telefon, internet i kablovska… itd
• Mesečna karta za prevoz (npr.)
• Različite članarine
• Dakle sve što redovno i u istom trošku plaćate

Promenljivi rashodi su:

• Hrana – unosite redovno, dinamikom koja prati trošak na dnevnoj bazi ili posle svakog povratka iz nabavke. I ovo polje možete splitovati ukoliko želite da pratite koliko trošite na određenu vrstu namirnica npr. mlečne proizvode, meso, slatkiše, hranu za bebe i sl. Takođe, ovo i naredna polja su ona koja ažurirate tokom meseca i na dnevnom nivou unosite iznose koje ste potrošili.
• Kućna hemija – tipa prašak za veš, omekšivači, deterdženti i slično
• Lična higijena i kozmetika – ovo polje takođe možete razvrstati prema kategorijama proizvoda koje pratite
• Zdravstveni pregledi, lekovi, suplementi i slično
• Troškovi prevoza – Taxi, Car:Go,  gorivo (sva tri ili kombinacija samo nekih) i parking
• Održavanje kola – servis, popravke, delovi, pa čak i pranje kola
• Tehnički uređaji, nameštaj, kućne popravke i druge kućne potrepštine (npr. sijalice, prekidači i slično)
• Odeća i obuća – možete razvrstati posebne stavke: odeća, obuća, dečija odeća i obuća, sportska oprema, itd…
• Zabava, izlasci, hobi – pozorište, bioskop, izlasci, edukacije, kursevi…
• Hrana van kuće – ovde možete računati ručak na poslu, ručkove, večere, grickalice, pića koja kupujete na ulici, žvake, slatkiše, fastfood, dakle sve što jedete mimo hrane koju ste kupili za pripremu kod kuće
• Usluge – kozmetičke, frizerske, masaže, depilacije i bilo koje druge koje obavljate redovno
• Putovanja – aranžmani, prevoz, smeštaj, rate za putovanja
• Knjige, mediji, aplikacije, štampa
• Pokloni
• Ostalo
• Štednja – prikazuje se kao trošak i u ovoj koloni je prikazujete koji iznos koji izdvajate za štednju. Ukoliko štedite u nekoj drugoj valuti, obeležite polje štednje (npr C39) pa ga u polju stanja stranih valuta kojima raspolažete podelite sa kursom po kom ste kupili devize 🙂

Na kraju navedite stavku STANJE, čiji je rezultat, logično: Prihodi – Rashodi  (polje koje sabira sve troškove). Ovo polje bi ujedno trebalo da bude i prvo na vrhu narednog meseca.

Ovo je bukvalno osnova tabele i dalje je možete dopunjavati i personalizovati prema svojim potrebama. Takođe, ovo je tabela za pojedince koji prate svoje troškove, a tabelu možete voditi i za porodične finansije. Nazive ovih polja unosite jedno ispod drugog, a na desnu stranu u prvom gornjem polju unosite nazive meseca. Kada postavite osnovu, ostaje vam samo još podešavanje formula. Da vam ovo ne bih sad dalje pojašnjavala, osnovu tabele ostavljam na linku. Možete skinuti i krenuti sa praćenjem svojih troškova i ovde vam dajem još par korisnih saveta za vođenje finansija.

• Troškove unosite na dnevnom nivou. To oduzima par minuta i sve nakon toga je veliki rizik da ćete zaboraviti neku stavku i u tom slučaju ćete imati manjak u realnom stanju finansija. Idealno bi bilo u realnom vremenu, što nije nemoguće jer tabeli možete pristupiti sa telefona, ali OK, kapiram koliko to ne ostavlja kul utisak.
• Skupljajte račune i sačuvajte ih do trenutka unošenja troška u tabelu. Tako ćete biti precizni, moći ćete da razvrstate svoje troškove i da ne preskočite neki trošak.
• Prepisujte iz poruka koje vam banka šalje nakon svakog plaćanja karticom
• Koristite web i mobilne aplikacije za praćenje finansija. Ukoliko je transakcija na rezervaciji, imaćete utisak da imate više novca nego što je realno, pa vodite računa
• Račune plaćajte online, odnosno preko aplikacije banke. Izbeći ćete dodatne troškove i možete odmah evidentirati svoj trošak.
• Štednju evidentirate kao rashod, ali ukoliko pare koje ste ostavili kao štednju konvertujete u neku drugu valutu, saberite ih sa sredstvima drugih valuta koja ste imali ranije.
• Ukoliko vam se dešava da na kraju meseca imate manjak, a dešavaće se jer ipak propuštamo neke sitne troškove koji se na kraju nagomilaju, dodajte i polje manjak te u njemu računajte, odnosno dodajte razliku između realnog stanja i stanja po tabeli, kako biste tabelu sravnili na tačan iznos. Nemojte da vas ova nepreciznost nervira, potpuno je normalno i dešava se da neke sitne troškove ne zabeležimo.

I mislim da je to manje više sve što imam da vam kažem na ovu temu. Bacite se na popunjavanje i čekam vas za par meseci da mi kažete utiske –  da li vas je smorilo ili vam je preokrenulo život. Stavke možete dodavati i izbacivati po želji i potrebi, važno je samo da ste ažurni. Želim vam puno sreće sa tabelom i čekam vas sa utiscima.

Link za preuzimanje osnovne tabele. 

Do čitanja!