SKRIVENI DRAGULJI BEOGRADA Vol. 1

SKRIVENI DRAGULJI BEOGRADA Vol. 1

Tema o kojoj danas pišem je nešto novo na mom blogu. Inspirisala me je nekolicina mesta na kojima sam bila u prethodnih nekoliko meseci, a za koja sam saznavala uglavnom ili preko preporuke prijatelja (ozbiljnih hipstera) ili na vrlo čudne načine. Reč je o malo alternativnijim mestima, a koja slobodno mogu da nazovem i skrivenim draguljima grada, daleko od gužve, buke i fenseraja. Nepetenciozna, enterijerski „autentnična“ uz fenomenalan sadržaj koji nude i svakako za goste sa malo drugačijim ukusom.

Ukoliko preferirate moderan i savremen enterijer, mermer, rasvetu iz plafona ili šanka, kožne separee i fotelje, senzorske česme u toaletu, smoothie od egzotičnog voća ili latte sa bademovim mlekom, ovo nije priča za vas. Reč je uglavnom o svedenoj ponudi, a akcenat je na dobrom vajbu i pozitivnoj atmosferi. Za neka od ovih mesta ste možda već čuli, a ako imate predloge nekog svog „skrivenog dragulja“ u kom rado boravite, volela bih da čujem.

„Strogi centar“ se nalazi baš u strogom centru, na uglu Jevremove i Knjeginje Ljubice, malo iznad Blaznavca. Predratna kuća, neugledne fasade, sa spoljne strane ni najmanje ne otkriva blago koje se unutra krije, a do kog vode stepenice i stara, škripava vrata. Reč je o prostranom saloncu, zidova oslikanih muralima sa afričkim motivima, a i muzika koja se pušta je u istom maniru. Nameštaj je očigledno pokupljen s najraziličitijih mesta, stovarišta i buvljaka, pa tu ima svega – od stolica iz perioda socijalizma do običnog drvenog nameštaja. Prostor je mračan, ali je nekako kul i prijatan. Posebno mi se dopada što dolazi veliki broj stranaca, ali i gradskih, opuštenih likova. Cene su više nego normalne. Takođe, čula sam da se ovde povremeno izvodi i predstava, ali nisam uspela da uhvatim izvođenja, pa ne mogu da prenesem utiske.

Na Foursqaure linku pogledajte fotografije i tačnu lokaciju.

„Kaste“ je još jedno mesto „bez reklame“ i nabudženog instagrama sa milijardu pratilaca. Više se ni ne sećam kako sam saznala za ovo mesto, ali sam kasnije, istražujući došla do ovog članka koji me je i inspirisao da svratim. Opet je reč o staroj arhitekturi Beograda, iza čije neuglednosti se krije šarmantno mesto poput nečijeg stana. Crvena vrata, odmah pored Meka na Slaviji, iz Deligradske ulice, uvode vas u oazu pored jedne od najbučnijih lokacija u gradu. Još jedan salonski stan, samo u prizemlju, sastavljen iz nekoliko kreativno opremljenih prostorija. Reč je o enterijeru bogatom detaljima poput goblena, gramofona, ploča, starih radio aparata i telefona, elemenata nameštaja iz socijalističkog perioda, ali i kemp ikona Marije i Isusa u zlatnom ramu, teških kristalnih piksli, svećnjaka i miljea i jednog fantastičnog retro frižidera. Što bi se reklo, instagramski san. Pored svih ovih detalja, prostor izlazi i na dvorište, odnosno baštu lokala, pa tokom letnjih meseci možete uživati u zelenom okruženju na tik do Slavije, ukrašenom muškatlama, petunijama, starim merdevinama i ležaljkama razapetim između drveća.

Na foursqaure-u pogledajte tačnu lokaciju, utiske i fotografije. Kaste ima i svoj sajtFacebook page i instagram nalog.

„Bluz klub Vox“ je prema sadržaju koji nudi totalno drugačije mesto od svega navedenog. Mnogi već znaju za ovo mesto, s obzirom da postoji od 1995. godine. Ovaj, jedini bluz klub u Beogradu (bar po mojim saznanjima) se nalazi na Banovom brdu, u Lješkoj ulici, skriven iza drvene dvorišne ograde. Prolazila sam tu godinama, a klub nisam primetila. Takođe, pre odlaska na ovo mesto, mislila sam da ne volim bluz i da mi ne prija taj zvuk. A onda sam prošla kroz drvena dvorišna vrata i kroz pomalo zapušteno dvorište ušla u mračan prostor „Voxa“. Imala sam sreće da je prva bluz svirka koju sam odslušala u životu bila svirka benda Rawhide. I ne znam šta bih vam rekla, osim da sam ostala bez teksta. To je nešto što morate da čujete uživo, jer bi svako prepričavanje bilo nedovoljno ubedljivo. Klub je mračan i zadimljen, potpuno prilagođen onome što se tamo svira. Bašta je zanimljiva, sa ograničenim pogledom na Adu Ciganliju, ali ono što tamo doživite je neverovatno. Oduševila me je činjenica da dolazi i veliki broj stranaca. Nemam pojma kako saznaju za ovakva mesta, ali mi je stvarno drago. Ukoliko idete u „Vox“ preporučujem da krenete malo pre svirke i svratite na klopu u „Brdo piva“, još jedno skroz kul mesto sa simpatičnom baštom.

„Vox“ ima svoj sajt gde možete videti raspored svirki , kao i Facebook page , a tačnu lokaciju pogledajte na foursquare-u.

Ovim skrivenim draguljima bih još pridružila i Brodić, Ljutić i Monks, a koji su po mom skromnom mišljenju ipak izašli iz ilegale i već su dobro poznati. Ipak, slični su po ambijentu i ekipi koju okupljaju. Listi dodajem i Chillton hostel, a za koji bih rekla da je ipak ozbiljna alternativa, stvarno neugledog izgleda (bez uvrede), ali je atmosfera zanimljiva, mada možda ipak za populaciju ispod 30. Nakon Chiltona sam morala da odem u Priču u Petrogradskoj da se „aklimatizujem“ :). Možda bih na ovaj spisak dodala i „Klub svetskih putnika“ u kom sam bila pre više od 10 godina, pa bih morala da osvežim pamćenje.

Kao bonus ovo listi dodajem i „Dorćolsko narodno pozorište, scena Kosmodrom“, nezavisno pozorište smešteno (opet) u staroj kući u Solunskoj ulici. Iza masivnih metalnih vrata krije se atipična pozorišna scena, smeštena između dugih klupa, drvenih stolica i drugog za pozorište neuobičajenog nameštaja. Gledala sam predstavu „Sestre braće Baruh“, koja se odvija na jedom metru širine, između dve klupe na kojima je smeštena publika, a pored moćnog teksta i režije, blizina glumaca je ono što još dublje i emotivnije uvlači u priču. Jedna reč kojom bih opisala ovo iskustvo je PRE-MOĆ-NO. Prostor, gluma, režija, neposrednost iskustva čine da posle predstave iz te oronule kuće izlazite kao druga osoba. Toplo preporučujem. Zanimljivo je da pre početka predstave možete da poručite piće i konzumirate ga tokom predstave, kao i da vas reditelj predstave i jedan od osnivača pozorišta, Filip Gajić, smešta na slobodna mesta. Karte rezervišete putem Facebook stranice pozorišta  i plaćete ih neposredno pred početak predstave.

Što se Beograda tiče, znam da je svaka ovakva lista, što bi se reklo, beskrajna i radujem se svakom predlogu i novom skrivenom dragulju. Ovo je samo kratak osvrt na delić onoga što je meni bilo zanimljivo, a unapred se radujem otkrivanju svake nove gradske tajne. Do čitanja!

This Post Has One Comment

Name (required)Email (required)Website

Leave a Reply