Nakon sjajnog iskustava sa prošlogodišnje konferencije u Oksfordu (o kojima ste čitali u Tamarinom blogu, i ove godine smo prisustvovali ICCO PR samitu (International Communications Consultancy Organization). Reč je o najuticajnijoj svetskoj organizaciji koja okuplja 40 strukovnih udruženja, posluje u 55 država i predstavlja 2500 agencija. Samit je ove godine održan u Helsinkiju i okupio je 300 učesnika iz više od 30 država širom sveta (među kojima su pored država Evrope i Severne Amerike i Indija, Nigerija, Kina, Hong Kong). Tema konferencije bila je “Innovate. Engage. Evolve. Leading in a Transformational World” a definisana je sa ciljem da inspiriše, kao i da učesnicima pruži dublje razumevanje i veće samopouzdanje za unapređenje sopstvenih agencija.
Pre nego što u nastavku sumiramo ključne poruke ICCO PR samita i 25 održanih prezentacija, da napomenemo da je ovogodišnje okupljanje obeležilo i usvajanje Helsinške deklaracije kojom se članovi ICCO-a obavezuju na poštovanje i promociju 10 definisanih principa, koje možete pročitati na ovom linku(link is external).
Takođe, objavljen je i ovogodišnji World PR report (koji možete preuzeti sa ovog linka(link is external)), a rezultati istraživanja se u velikoj meri poklapaju i sa zaključcima konferencije koje navodimo u nastavku.
Ključne teme koje su obeležile ovogodišnji samit su:
(1)korporativna svrha;
(2)lažne vesti/fake news;
(3)negovanje talenata, odnosno zadržavanje talentovanih ljudi u agencijama
(4)upotreba tehnologija u PR-u i pojava novih funkcija neophodnih za napredovanje struke
(5)influenser marketing.
Korporativna svrha
Danas, više nego ikad, brendovi se osuđuju, ocenjuju ili procenjuju prema načinu na koji kompanije koje stoji iza njih posluju. Da biste bili odgovorna kompanija, odavno više nije dovoljno da tu i tamo sprovedete neku CSR aktivnosti. Odgovornost kompanija mora da proizilazi iz njihovog biznisa i da pomaže rešavanju nekog društvenog problema. To je ono što se naziva korporativnom svrhom.
Ključne komponente korporativne svrhe jedne kompanije su:
1)da svrha mora da bude u osnovi kompanije/preduzeća
2) da svrha mora da bude relevantna brendu
3) da zaposleni moraju biti uključeni
4) dizajn mora biti održiv
5) dela, a ne samo reči, su najefikasniji način svrsishodnog poslovanja, a ostvaruju se kroz „story doing“, umesto „story telling“ ili „Reputation is built not just on what you say, but what you do and who you are. Character counts.“ Ili još jedan dobar citat „Brand is as brand does“.
Neke od najuspešnijih kompanija koje svoje poslovanje zasnivaju na svrsi su: KIND, TOMS shoes, Leesa mattresses, Bombas socks, Ben&Jerry.
*O ovoj temi pisali pre više od dve godine na našem blogu. Podsetite se ovde
Fake news
Današnja fragmentiranost medija predstavlja rastući trend, s obzirom da sadržaji dolaze iz mnoštva izvora – od potrošača, brendova i tradicionalnih medija. Kreiranje sadržaja postalo je toliko važan element komunikacije da mnoge kompanije danas imaju svoje ozbiljne medija centre, odnosno redakcije koje 24/7 proizvode sadržaje, ali i vrše konstantan monitoring medija i društvenih mreža kako ne bi došli u priliku da im upravo lažne vesti naruše reputaciju.
Za kompanije to znači i da će se u budućnosti sve više nositi sa menadžmentom kritika, a ne sa kriznim menadžmentom. Na praktičnom nivou to znači da pre lansiranja kampanje, organizujete jedan critics storming sa ciljem da identifikujete šta je najgore što neko može da kaže o vašoj kampanji, kao i da definišete najbolje moguće odgovore na takve kritike. U tu svrhu, sjajno je i kada brend uz sebe ima bazu fanova koja će stati u njegovu odbranu onda kada lažne vesti postanu opcija koja može da uruši njegovu reputaciju. Kejs koji sjajno ilustruje ovu priču dolazi iz Kanade i lažne vesti na temu zabrane dojenja u Ikei, http://ottawa.ctvnews.ca/ikea-says-confrontation-with-mom-reportedly-breastfeeding-never-happened-1.1730768(link is external).
Kada je reč o vestima treba napomenuti i da Google algoritam koji se menja 600 puta godišnje u velikoj meri utiče na vesti koje da nas dolaze, ali i da na selekciju vesti utičemo sami. To potvrđuju i rezultati istraživanja koji kažu da su za veliki broj ispitanika najkredibilniji izvor informacija njihovi prijatelji.
Negovanje talenata
Iz ugla agencija, negovanje talenata, podjednako je važan zadatak kao i negovanje klijenata. Šta više ovogodišnji izveštaj pokazuje da je za 45% agencija to jedan od najvećih izazova u poslovanju. Novi ljudi u agencije dolaze uglavnom iz konkurentskih agencija, što je potvrdilo 62% ispitanih agencija, a 57% kaže da su prepreka regrutovanju talenata iz drugih industrija zapravo očekivane zarade. Istraživanja pokazuju da više od 72% zaposlenih svih generacija želi fleksibilno radno vreme. Milenijalsi, osim dobrih plata, žele i priznanje za sopstvene doprinose kampanjama i projektima, poverenje i mogućnosti za unapređenje. Na ovu priču se logično nadovezuje i priča o mnoštvu novih zanimanja i pozicija, neophodnih za pružanje novih usluga klijentima.
Ovakva podela pozicija i njihova buduća i dalja fragmentacija, poklapa se i sa rezultatima istraživanja koja pokazuju da su prošle godine najveći rast zabeležile usluge menadžmenta društvenih mreža i kreiranja multimedijalnog sadržaja.
Nove tehnologije ili “Budućnost je već tu…samo što nije jednako raspoređena.”
Pojava novih pozicija u oblasti komunikacija, usko je povezana sa upotrebom novih tehnologija u komunikacijama. Iako nas promene i veštine neophodne za korišćenje tehnologija u PR-u plaše, one su tu da osiguraju benefit i da budu upotrebljene na human način. S obzirom da su predviđanja takva da će za 45 godina veštačka inteligencija preuzeti i raditi mnogo bolje neke od zadataka nego mi, evo primera u kojim oblastima bi agencije mogle da se oslone na pomoć veštačke inteligencije: priprema tekstova i navođenje najvažnijih stavki za potrebe mejlinga sa klijentima, priprema saopštenja za medije, članaka i tekstova, praćenja medijskih objava i monitoringa, upravljanja društvenim mrežama.
Ako razmišljamo o perspektivi i pojavi novih zanimanja, možemo pretpostaviti da nas u budućnosti očekuju pozicije poput treninga, nadzora ili asistiranja robotima, dizajnera ličnosti veštačke inteligencije i sličnih. Neke procene su i da će dalji razvoj veštačke inteligencije zatvoriti 1,8 miliona radnih mesta, ali i da će otvoriti 2,3 miliona novih do 2020. godine.
Na ovu temu preporučujemo knjigu “Whiplash: How to Survive Our Faster Future”, kao i studiju slučaja pod nazivom „Outthink Melanoma“, koji možete pogledati ovde.
Influenser marketing ili „People trust complete strangers on the Internet more than their friends, peers, brands“
Atraktivna tema ovogodišnjeg samita bio je i influenser marketing (ništa novo, s obzirom da se saradnja sa Key Opinion leaderima primenjuje već decenijama). Alati nam pomažu da identifikujemo, upravljamo i merimo uticaj, ali za upravljanje kreativnošću smo odgovorni sami. Takođe, zamka u koju upadaju influenseri, odnosno „tvorci/kreatori sadržaja“ je prezasićenost fidova sponzorisanim sadržajem, zbog čega moraju da rade na kreativnosti i inovativnom stilu storytellinga koji je inicijalno privukao njihove pratioce. Neke od najzanimljivijih influenser marketing studija slučaja, pogledajte ispod.
Sa ICCO global summita prenosimo i preporuku konferencije VidCon, koja okuplja zvezde YouTube-a http://vidconeurope.com/(link is external)
Preporučujemo vam i još nekoliko sjajnih kejsova:
https://icco.isebox.net/icco-global-summit-2017?default=GME0nkEg
I prenosimo nekoliko atraktivnih citata:
„Somethimes companies do something just to make their consumers happy“
„Internal culture becomes your brand“
„84% of agencies will launch at least one influencers marketing campaigns in the next year“
„Kill the always available attitude“,
„Creators instead influencers“
„You dont mess with momy bloggers“
„Create a strong fam base who will support you“
„“Google algoritms influence our thoughts“
„Technology is just a tool“
„Tell stories that humanize technology and communication“
„Crisis management or Criticism management“
Tvitove sa konferencije možete pročitati na hashtag-u #iccosummit
Ljubaznošću nove predsednice ICCO-a, Elis Mitchel, detaljne zaključke sa konferencije pročitajte na ovom linku.
