Ni sama ne znam koliko sam puta započinjala novi blog post. Imam sigurno jedno tri, četiri draftovane verzije i ni jednu nisam završila, jer nikada do kraja nisam bila sigurna šta želim da postignem i u kom vremenskom okviru. Ta ležernost u (ne)planiranju, dovela je do beskonačne prokrastinacije, a samim tim i do toga da ni jedan od tih tekstova nikad ne bude završen i objavljen. Zašto sve ovo pišem? Zato što sam odlučila da krenem i petu verziju, ali ovog puta sa jasnim fokusom, temom o fokusu, koncentraciji, postavljanju i ostvarivanju ciljeva, pošto je to očigledno tema s kojom se trenutno nosim i još očiglednije s nedovoljnim uspehom 🙂

Ključne stvari na kojima sam bazirala tekst u nastavku odnose se na:

• Definisanje onoga što nam jede vreme (odnosno na neke od tih stvari)
• Uočavanje onoga što nas ometa
• I na kraju ono što nam pomaže da se budemo bolje fokusirani i koncentrisani na ono što radimo

Mala nakaza od koje sam zavisna (a nije reč o osobi)

U nekom od prethodnih tekstova, pisala sam o tome koliko vremena provodim na taj (društveno neprihvatljiv) način, jednom rečju blenući u ekran telefona dok se oko mene odvija život. Situacija se od tad za nijansu promenila i mislim da je to vreme danas nešto kraće (tada je bilo neka četiri i po sata dnevno). Ipak, potpuno sam svesna koliko je to gubljenje vremena i koliko drugih stvari bih mogla da završim, kada bih skratila vreme koje provedem gledajući u tu malu nakazu od koje sam zavisna (oboljenje poznato i kao nomophobia skraćeno od „No mobile phobia“).

Zavisnost od uređaja je postala epidemija, a uz sve to količina (a procenjuje se da savremeni čovek dnevno primi količinu informacija koja je ekvivalentna vrednosti od 34 gigabajta) i brzina kojom informacije dolaze sa telefona menjaju način na koji naš mozak funkcioniše, onemogućava nam da budemo koncentrisani i dovodi do poremećaja pažnje. Ono što zovemo attention span ili raspon tj. trajanje pažnje je na civilizacijskom minimumu i iznosi oko pet sekundi (ako ne i manje).

Online i offline opstrukcije

Bezbroj notifikacija koje dobijamo u toku dana, ometajući su faktor na putu to get our shit done. Na primer, na dan pisanja ovog teksta, a ujedno je reč o dosta sporom danu bez previše online aktivnosti, statistika na mom telefonu pokazivala je ukupno 91 notifikaciju do 15 časova, odnosno šest na sat vremena ili jednu notifikaciju na svakih 10 minuta. To bi značilo i da sam u najboljem slučaju (i zanemarujući sve druge offline faktore ometanja), imala tek po 10 minuta da završim neki zadatak bez prekidanja. Da se čovek zapita kako bre bilo šta postići uz ovoliko distrakcije.

I dolazimo do dela u kom bi trebalo da sledi neko magično rešenje kojim ćemo uz zamah čarobnog štapića rešiti problem obstruktivnih faktora. Nisam ekspert za temu, što je očigledno, ali istražila sam (maksimalno pokušavajući da budem koncentrisana), pa sumiram neke predloge koji deluju smisleno i o kojima nekada možemo da polemišemo da li rade ili ne.

Eliminacija distrakcija i informacioni detox

Za početak, kada je reč o uređajima, da biste dobili periode bez ometanja, podesite ih na airplane mode koji će blokirati notifikacije koje dolaze sa neta. Druga varijanta je da podesite opciju Do not disturb (na i phone-u se tako zove i obeležena je simbolom meseca, a kapiram da nešto slično postoji i za druge uređaje). Treća varijanta je da telefon držite utišan. Zapravo to je uvek dobra opcija, jer na taj način nećete ometati druge koji pokušavaju da se koncentrišu. Takođe, možete zatvoriti sve tabove i ostaviti samo onaj jedan koji vam je neophodan, a ukoliko se bavite pisanjem korisna i nedestruktivna aplikacija je Ommwriter, koja zapravo nudi okruženje koje stimuliše vaš mozak na koncentrisaniji rad.

Informacioni feng shui delimično možete postići i time što ćete raščistiti svoj inbox i blokirati ga na dalje za sadržaje koji vas ne interesuju i oduzimaju vam vreme. Ukoliko vam je potrebna aplikacija za odjavljivanje sa spam sadržaja, preporučujem vam unroll.me, preko koje se jednostavno možete odjaviti  sa velikog broja mejlova na koje ste se prilikom nekog pomračenja uma subscribovali.

Identično možete uraditi i sa društvenim mrežama. Odjavite se iz raznih grupa, otpratite ili hajdujte sadržaje koji vam nisu sfera interesovanja, što će svakako doprineti tome da vam se na feedu konačno pojavljuju postovi koji vas interesuju. Ja sam tako otkrila Skoču sa Gistro FM-a (mislim znala sam za njega i sa radija), ali sada uživam i u tome kako čovek piše :).

Takođe, promena wallpapera na računaru takođe može pomoći da budete bolje koncentrisani ili motivisani za rad.

Kako koncentisanije do cilja?

Ukoliko želite da iskoristite maksimum vremena, podsetite se teksta o blokiranju vremenskih slotova za završavanje aktivnosti, poznatijem kao  time blocking.

Takođe, kada govorimo o koncentraciji i fokusu, ne mogu a da se ne osvrnem na multitasking. Odgovor na pitanje o multitaskingu (koje mi niko nije postavio) je da multitasking ne postoji. Jedno, po jedno ako hoćete da završite bar nešto.

Takođe, pozdravite se i sa perfekcionizmom (reče osoba kojoj je light motiv života „nije dovoljno dobro, može to mnogo bolje“) jer je podjednako ometajući faktor na putu do završavanja onoga što ste započeli. Nekad je bitno uraditi nešto, pa makar i bilo kako, a mnoge od stvari možete naknadno da popravite, ulepšate i doradite. Uostalom, vratite se na ovaj tekst za koji mesec, pa se uverite.

Udaljavanje od onoga što radite takođe može da pomogne da ga kasnije uradite mnogo bolje. Na primer, bacite jedan power dremkić od 15 min što se kaže (slično su radili i Tesla i Edison, a alfa stanje svesti u koje se dolazi tokom power napa pomaže da kasnije dođete do mnogo boljih ideja). Ista varijanta je i sa tuširanjem. Uostalom setite se koliko vam je samo genijalnih ideja palo na pamet baš ispod tuša.

Muzika za fokusiranje na rad, pisanje ili učenje takođe može da bude podsticajna. Možete je potražiti baš pod tim nazivima ili se možete opredeliti za klasičnu, akustičnu ili neki lagani džez. Takođe, spremajući ovaj tekst naišla sam i na sajt brain.fm koji nudi funkcionalnu, namensku muziku koja vam pomaže da se fokusirate. Osim toga, eksperti za ovu temu izdvojili su i 25 albuma različitih žanrova koji utiču na produktivnost (neki od njih su The Wall od Pink Floyda ili All Eyez on me od 2 Pac-a). Ostale potražite na ovom linku.

Meditacija – ponavljam se znam, ali ovakva vrsta mentalne vežbe koja vas tera da očistite i ispraznite um otvara prostor za nova saznanja, ideje i koncentraciju. Za mene tih pet minuta koje posvetim sebi jednako je lebdenju u nekom vakumu gde vreme ne postoji, misli ne divljaju, iako to nije ni najmanje lako, a stanje uma ostaje pripremljeno za nove mentalne izazove.

Lagani trening, izgovori osoPa koja već dve godine prokrastinira ponedeljak od kog će početi da vežba i ne trepnu. Ipak, lagano istezanje, joga u krevetu pre ustajanja ili šta god vam prija, pomažu da mentalno bolje funkcionišete, kažu stručnjaci, a ja prepisujem.

Raščišćavanje radnog prostora (pozdravila me Marie Kondo), jednako je rašišćavanju desktopa, a iz vašeg vidokruga će eliminisati sve one „hej vidi ovo, nemam pojma čemu služi, a ni otkad živi ovde, hajde da mu posvetim bar pola sata“ faktore. Možete ga sprovesti po principu koji se primenjuje i za pakovanje ormana i zasniva se na tome da ostaje samo ono što „sparks the joy“, o čemu sam takađe već pisala u ovom tekstu.

Kažu i da se fokus vežba i iskreno verujem da je tako. Evo ja sam počela od svega što sam pobrojala, a da je bilo uspešno govori i činjenica da sam konačno blog post doterala do kraja, uz minimum distrakcija, a bogami i digresija. Nadam se da je i vama bilo korisno, a i da vam je držalo pažnju.

Imate li vi neke vaše savete za fokusiranje?

Do čitanja!