VALENSIJA – TAMO GDE SE SREĆU SUNČANA STRANA PROGNOZE I PREMAŠENA OČEKIVANJA

VALENSIJA – TAMO GDE SE SREĆU SUNČANA STRANA PROGNOZE I PREMAŠENA OČEKIVANJA

Desi mi se tako s vremena na vreme da otputujem u neki grad i zaključim da bih tu mogla da provedem ostatak svog života. Ko me zna, zna i koliko sam teška na takvim dramatičnim životnomenjajućim rečima, ali potpuno sam uverena da u slučaju Valensije, ne bih previše razmišljala. I tu se slažem sa većinom Španaca koji ovaj grad smatraju idealnim za život. Jedan od razloga je i činjenica da samo dvadesetak dana godišnje pada kiša. Sve ostalo vreme je sunčano. Onda vam je valjda i jasno zašto se čak i oblačni dani, bez padavina, smatraju tužnim i depresivnim.

Elem, odakle uopšte Valensija na mojoj bucket listi? Čarobnom kombinacijom prokrastinacije i predinamičnog Q4, koji su doprineli da ne nađemo karte direktno za Lisabon, koji nam je bio planirana destinacija za novogodišnje putovanje. Spletom takvih okolnosti, odlučili smo da prvo idemo do Valensije, a nakon par dana da produžimo u Lisabon. Uopšte nisam bila zadovoljna takvim planom. Želela sam da se zaletim u zagrljaj Lisabonu, o kom sam toliko slušala, nasuprot Valensiji, za koju sam samo znala da postoji. Međutim, sve što sam tamo doživela, demantovalo je moja očekivanja.

Kako do Valensije

O tome kako sami organizujemo putovanja, pisala sam u prethodnom postu. I ovog puta je bilo tako. Pre svega, do Valensije smo WizzAir-om doleteli iz Temišvara. Let traje neka tri sata, ali računajte da od Beograda do Temišvara treba bar još tri sata, plus vreme koje je potrebno da budete ranije na aerodromu. Stan smo kao i svih prethodnih puta našli preko AirBnB-a. Nije idealan, ali je bio na dobroj lokaciji, na obodu starog grada, pa nam je sve bilo na dohvat ruke. Takođe, čini mi se da nisam ni videla da neka agencija nudi aranžmane za ovaj grad, pa sve što vam preostaje jeste da budete sam svoj majstor.

Siesta nije mit

Prvi dan proveli smo besciljno lutajući uskim ulicama starog dela grada, dok smo već za sutra imali ozbiljan plan. Kako smo gradom šetali u vreme  sieste (koja traje od oko 16 do 19,20 časova) restorani, a i veliki broj radnjica, bili su zatvoreni. Sve vreme sam se pitala kako im se isplati da u vreme najveće gužve zatvore biznis i odu na popodnevni odmor. Da li je zbog popodnevne dremke ili zbog sunca koje se ne gasi, stanovnici Valensije su pravi pozitivci, stalno nasmejani i izuzetno ljubazni. Sam grad je treći po veličini u Španiji, odmah iza Madrida i Barselone, ali lišen turističke histerije.

Vodiči ipak najbolje znaju… 

Za početak našeg boravka, pridružili smo se jednoj od besplatnih gradskih tura. Ture sa vodičima počinju svakodnevno u 10. 30 časova sa jednog od tri gradska trga smeštena u starom delu grada – Plaza de la Virgen, a po njihovom završetku po svom nahođenju plaćate to iskustvo. Primetili smo da svi uglavnom ostavljaju oko pet evra po osobi.

Pomenuti trg je mesto gde sve počinje. Okružen je crkvom koja je u vreme Mavara bila pretvorena u džamiju, pa su u njoj primetni brojni orijentalni elementi, zatim bazilikom De La Virgen De Los Desamparados, roze fasade i neverovatno oslikanog svoda, i velikom fontanom boga Neptuna, okruženog sa osam statua žena koje simbolišu osam kanala za navodnjavanje. Deo crkve predstavlja i zvonik, odnosno toranj Migelet, na čiji se vrh možete popeti, a odakle se pruža pogled na čitav grad. Obujte patike i počnite sa kondicionim pripremama par meseci pre puta :). Takođe, zanimljivo je da se u crkvi nalazi i sveti gral, pehar iz kojeg je Isus pio na tajnoj večeri, a u prilog njegovoj autentičnosti stali su i Vatikan i Indijana Džons :).

Inače, zanimljivo je da su grad osnovali penzionisani vojnici, kao i da iako je osnovan od strane Rimljana, više od 500 godina je bio pod Mavarima, koji su doneli brojna znanja i umeća, naročito kada je reč o matematici. Značaj matematičkih proračuna jasno se vidi u načinu gradnje velikih verskih objekata, odnosno katedrala visokih svodova, oslonjenih na malobrojne stubove. Naziv Valensija potiče od latinske reči Valentia i znači hrabrost, što je sasvim logično kada se u obzir uzmu osnivači grada :).

Inače Valensija je veoma plodonosan grad. Gde god se okrenete okruženi ste stablima pomorandži, ukrašenih zrelim plodovima. Osim toga, značajan deo grada opasan je parkom koji je iznikao u koritu isušene reke Turije. Reka je 1957. godine isušena zbog brojnih i viševekovnih poplava, a na prostoru kojim je reka prolazila nikli su brojni sportski tereni i sadržaji koji život stanovnika grada čine lepšim. Čitav ovaj deo grada je možda najbolje da obiđete biciklom.

Zanimljivo je da iako je voda isušena iz korita reka, na nekim mestima je probila kroz zemlju. Ta voda koja je izbijala iz zemlje iskorišćena je kako bi se na nekoliko mesta dužinom parka napravili niski, dekorativni bazeni. Kako je grad veoma osunčan, ovi bazeni su danas prava ogledala grada.

Granicu starog dela grada čini i nekadašnja kapija, koja ga je štitila od brojnih osvajača – Puerta de Serranos. Inače ovo je jedina preostala kapija grada, s obzirom da su svi ostali delovi zidina koje su opasavale stari grad srušeni 1865. godine kako bi grad bio otvoreniji i prostraniji.

Paelja, churosi i druge radosti

U ulici odmah pored kapije Serranos otkrili smo jedan od najpoznatijih restorana u Valensiji – El Forcat. Kako paelja, tradicionalno špansko jelo potiče upravo iz Valensije nismo imali dilemu šta klopamo. Originalna valensijska pelja se pravi sa pirinčem, zelenim mahunarkama, piletinom i zečetinom. Sve drugo su varijacije na temu, a ima ih raznih. Osim toga, popularni su i tapasi raznih vrsta, a mi smo se uglavnom odlučivali za patatas bravas, odnosno pekarski krompir sa začinima, majonezom i kečapom. Ukusnije je nego što zvuči.

Osim paelje, Valensija je poznata i po koktelu Agua de Valensija koji se pravi od kombinacije ceđene narandže, španskog šampanjca Cava, votke, smeđeg šećera i leda. Najbolji smo probali u Café de las Horas u kom vlada barokna atmosfera, praćena operom. Nadrealno, trust me.

Još jedna stvar na temu hrane su čurosi. Mi smo ih probali u čuvenom Horchateria Cafe de Catalina, koju možete prepoznati po dugim redovima za ulazak. Osim čurosa ovde možete probati i izuzetno slatko piće Horchata, koje se pravi od badema i ima poprilično masan ukus.

Zanimljivi lokali mogu se pronaći i u vrlo hipsterizovanom delu grada – Ruzafa. Ovaj deo grada se nalazi iza koride, koju mi nismo obišli, jer tih dana oko Nove godine nije bila otvorena.

U Ruzafi smo otkrili i fenomenalnu kafeteriju Dulche de Leche, gde smo uživali u kolačima i lateu. Lokal je pun nameštaja skupljenog sa raznih strana i dekorisan u Pinterest stilu.

Zapravo ceo ovaj deo grada na gotovo svakom ćošku nudi neko zanimljivo mesto gde možete da uživate, pa smo mi čitav jedan dan posvetili samo šetanju, kafama i uživanju :). Opšti zaključak je da stanovnici Valensije ozbiljno mogu da stanu na crtu nama Beograđanima, po svojim “blejačkim kapacitetima”.

Važna znamenitost je  i centralna gradska tržnica, odnosno pijaca Mercat Central. Reč je o jednoj od najstarijih pijaca u Evropi koje su i dan danas u funkciji. Visoki svodovi pijace oslikani su kao u najraskošnijim katedralama, a ponuda je i izuzetna. Najbolje od svega je što sve možete probati na licu mesta. Čuven je njihov sendvič sa serano šunkom, koju ćete videti gde god se okrenete. Kakva je ponuda, uverite se na slikama ispod!

Berza svile

Preko puta pijace se nalazi i nekadašnja berza svile, gde su dolazili najbogatiji ljudi Španije, ako ne i Evrope u potrazi za najkvalitetnijim tkaninama. Zgrada izgleda poput dvoraca Dorne iz serije Game of Thrones, okružena drvećem narandže, dok je unutrašnjost ispunjena brojnim moralnim porukama koje i prodavce i kupce opominju i podsećaju na fer trgovinu.

Valensija sa razglednice 

Pored znamenitosti starog grada, ukoliko krenete koritom reke, naićićete na objekte futurističke arhitekture, odnosno na Grad umetnosti i nauke (Ciudad de las Artes y las Ciencias) koji je osmislio španski arhitekta Santijago Kalatrava. Kompleks je sastavljen od nekoliko objekata različite namene. Tu su Muzej nauke, jedan od najvećih akvariijuma u Evropi (Oceanografic), 3d sala (Hemisferic), koja liči na ogromno oko. Hemisferic je zapravo “oko znanja”  i centralni deo grada nauke i umetnosti. Ceo ovaj deo izgleda stvarno impresivno i gotovo nespojivo sa uličicama starog grada. Da vam ne bih prepričavala, koliko je ceo kompleks fascinantan, dodajem fotografije. One će vam najbolje reći.

Favele

Valensija je poznata i po svojim plažama. Jednu od njih smo obišli, ali se nismo dugo zadržavali, jer nam je od plaže mnogo zanimljivije bilo da šetamo valensijskom ciganmalom, gde na ulici sede stanovnici ovog dela, živo se dovikuju i ispod oka gledaju svakog prolaznika. Zamalo da dobijemo batine, zbog Ivanovog škljocanja fotoaparatom. A evo i sporne fotografije koja je naljutila ove dve dame 🙂

12 grapes challenge

Novu godinu smo dočekali na trgu ispred gradske većnice i  bilo je fenomenalno i to najviše zahvaljujući dobrom vajbu, koji šire stanovnici Valensije. Primetili smo i jednu zanimljivu tradiciju. Na svaki udar sekundare u poslednji dvanest sekundi godine jede se po jedno zrno grožđa. Ako stignete da pojedete svih 12 za 12 sekundi,  imaćete puno sreće u narednoj godini :).

Šta još obići

Osim svega pobrojanog u Valensiji postoji i Muzej keramike, u koji mi nismo uspeli da uđemo jer su nam se zalomili ponedeljak i 01. januar, ali samo ako spolja pogledate bićete oduševljeni  mermernim radovima. Verujem da je iznutra još impresivnije. Iako nismo stigli da uđemo u Muzej keramike, obišli smo Muzej lepih umetnosti i ako vam ostane dovoljno vremena, obiđite.

Pored svega navedenog, Valensija je i grad za shopping i ako odvojite vreme za to i još naletite i na rasprodaje španskih brendova, kući ćete se vratiti mucho happy :).

Da ne bude da je priča o Valensiji ostala nedorečena…

Ako treba nešto da zaključim na kraju, mogu samo da vam toplo i od sveg srca preporučim putovanje u ovaj grad. Ukoliko se odlučite da odete, barem o vremenskoj prognozi ne morate da brinete. Tamo će vas gotovo sigurno dočekati lepo vreme, a kao drugo, ovaj grad u kom nećete biti ugušeni od turističke gužve može da vam ponudi toliko toga i preko svakog očekivanja. Ne znam koliko sam uspela da vam prenesem utisak o samom vajbu, koji grad i njegovi stanovnici šire. Jednostavno, tamo sve vreme imate kez na licu. Sve je  kul, opušteno i relajado, a grad vas nekako prigrli i učini da se osećate kao da ste tu oduvek. Nemam dilemu da bih opet išla, a to ne kažem za puno gradova. Ako ste bili, pišite svoje utiske.

Za još fotografija, pregledajte moje highlightse sa zastavom Španije na Instagramu!

Adios. Do čitanja!

Leave a Reply