Dok si trepnuo, završio desetine kampanja, stotine događaja, kilometre izveštaja, hiljade sati sastanaka, pojeo onoliko ručkova i rekao „ekspert za korporativne komunikacije“, eto ti je decenija rada u PR agencijama, odnosno u industriji komunikacija. Dok sam „sticala svoje bogato decenijsko iskustvo“ (zvuči formalno i kvalifikuje me za nagradu „zlatna malina za sprdnju sa izlizanim, kliše frazama“) toliko puta sam odgovarala na pitanja o poslu da tu temu danas mogu da podvedem pod sekciju Često postavljana pitanja (FAQ). To su uglavnom pitanja (i konstatacije) tipa „čime se ti u stvari baviš“; „izvini, a šta vi u stvari radite na poslu“; „ma, vi se samo zezate?“; „kako si ti tamo uopšte počela da radiš“, a odgovori iz domena „nećete verovati“, bazirani su na ličnom iskustvu i tu su da demistifikuju kako izgleda raditi u PR agenciji i baviti se PR-om (u Srbiji).

1. Obrazovanje

Taman kad ste se ponadali da ste završili sa učenjem, PR je tu da vam sruši svaku iluziju tog tipa. Doći do faze da objašnjavate šta zapravo znači to što se bavite odnosima s javnošću je dug proces. Koji počinje obrazovanjem – formalnim, a nastavlja do kraja života neformalnim. Ne postoji pravi izbor fakulteta koji će vas spremiti da budete vrhunski PR profesionalac, već je u praksi to miks različitih znanja, veština i ličnih osobina, kao i praćenja komunikacijskih trendova.

Ja sam završila Fakultet političkih nauka, smer novinarsvo i komunikologija. U vreme kada sam upisivala fakultet 2003. godine nije postojala visoko-školska obrazovna institucija koja nudi modul Odnosa s javnošću. Zapravo na FPN-u je postojao jednosemestralni izborni predmet koji je predavao Cvijetin Milivojević i to je bilo to. U poslu sam upoznala mnoštvo ljudi koji su završili razne druge fakultete – Ekonomski fakultet, Fakultet organizacionih nauka, Filološki fakultet, a znam i one sa diplomama Biološkog ili Mašinskog fakulteta, pa čak i Bogoslovije. Da se razumemo, diploma fakulteta je neophodna i kvalifikuje vas da se uopšte borite za neku poziciju, ma kojim poslom da se bavite. S druge strane, ono što će vas izdvojiti i napraviti posebnim u ovom poslu su lična interesovanja, opšte obrazovanje, informisanost i sposobnost da sve to stavite u kontekst klijenta, analizirate i povežete.

Često me ljute kolege baš sa mog fakultet koje kažu da im diploma fakulteta skuplja prašinu. Zapravo način na koji ćeš iskoristiti veštine stečene na fakultetu zavisi samo od tebe. Mene moj fakultet nije naučio kako da pišem postove za Instagram, jer u to vreme ništa od onoga čime se danas u praksi bavim nije postojalo, ali me je naučio da kritički mislim, analiziram, povezujem ono što je na prvu loptu nespojivo, govorim i pišem, što je za posao kojim se danas bavim više nego dovoljna i nepohodna osnova. I zato danas sa ponosom govorim da sam diplomirala na FPN-u, jer su veštine i znanja koja sam stekla jednako primenjiva u bilo kom ambijentu i nevezano od tehnologije, mreža, političkog ambijenta, čega god.

2. Kako do posla u PR industriji?

Danas kada me neko pita kako da počne svoju PR karijeru jedino što mogu da posavetujem je da pošalje CV na adrese najvećih PR agencija i da se pripremi za praksu. Kada sam ja diplomirala 2009. godine, tržište PR agencija ni delimično nije izgledalo kao sad, niti je postojala potreba za praktikantima kao danas. Danas je to potpuno drugačije. Da biste došli do posla, morate imati neko iskustvo, a da biste ga stekli, morate da počnete od nečega. A najbolje od početka. Osim toga, fluktuacija u velikim agencijama je na visokom nivou, ljudi odlaze i dolaze i stalno postoji potreba za novim. Ako se istaknete kroz praksu, dobijate priliku da počnete od pozicije asistenta. Ako već imate neko iskustvo, imaćete priliku da počnete od neke više pozicije, a i da pregovarate o uslovima.

Ja sam do prilike za svoj prvi posao u PR-u došla tako što sam se prijavila na oglas na Infostudu, aplicirala sam, sačuvali su moj CV i nakon nekog vremena su me pozvali. Nije mi bila potrebna veza, niti se u mojoj porodici iko bavio sličnim poslom (pa samim tim nisam imala ni kontakte), a nije mi (ne daj bože) bila potrebna ni članska karta neke stranke. I to je dobra vest! Ovo je zaista poslovno okruženje u kom se vrednuje koliko ste ambiciozni, kreativni, željni da radite i da se dokažete.

Naravno da je to ambijent u kom morate da se borite za sve – za veću platu, za bolje uslove, za plaćene edukacije, uostalom kao i u svakom drugom poslovnom okruženju. Ništa vas ne čeka na tacni i sve što želite morate da tražite. Ja jesam. Došla sam na razgovor, mada mi iz ove perspektive deluje da nisam imala pojma gde sam došla. Znala sam samo da je to agencijsko iskustvo izuzetno važno. Nemam pojma odakle mi to, ali sada znam da je u ovom poslu taj put jedini ispravan. Imala sam neko iskustvo pre tog posla, pregovarala sam, borila se i dobila ono što sam tražila.

3. Kako izgleda rad u VELIKOJ agenciji?

Moja prva tri meseca u agenciji izgledala su tako što sam se svako jutro pitala „da li da ustanem ili da odustanem“. I kada sam pregurala prva tri meseca, navikla sam se na brzinu, dinamiku, ludnicu bez kraja, krenula sam da učim punom parom. Bio je to najintenzivniji period mog života, nabijen zahtevnim klijentima, aktivnostima, prekovremenim satima, radnim vikendima, događajima, učenjem i stalnim gardom da ne dobijete aperkat u pleksus (od koga stignete, jer hej „real life“). Bilo je teško, ali danas znam da taj period nema cenu. Važno je samo da sebi postavite limit šta i koliko možete.

Zapravo u velikim agencijama proces napredovanja je ono što vodi direktno u frustraciju. Ili u emigraciju. Taman kad pomislite da ste pokidali, da mnogo dobro radite svoj posao, unapređenja i povišice vas neće sačekati. I tako svaki put, mnogo puta. Dok ne odlučite da se svakodnevno družite sa Infostudom. Ipak, sve je to jedna velika škola i iskustvo koje steknete u velikoj agenciji ne možete da steknete nigde više. Toliko je sve intenzivno da zapravo u prvih šest meseci dobijete veoma jasan uvid kako stvari funskcionišu.

Moj cilj bio je da u toj prvoj agenciji izdržim pet godina (izdržim – kako to surovo zvuči), ali sam iz te prve agencije ipak otišla posle tri. U jednom trenutku više nisam mogla da se nosim sa psihološkim pritiskom, stalnom preopterećenošću prevelikim brojem klijenata i manjkom realne mogućnosti da napredujem – ne u hijerarhijskom i finansijskom smislu (mada ni to nije bilo manje bitno), već u ličnom i profesionalnom smislu. Bila sam zarobljena u operativi i nisam mogla ničemu drugom da se posvetim i ni u čemu drugom da se iskažem. Ponudu za korporaciju nisam dobila i danas iskreno mislim – ko zna zašto je to dobro.

4. Kako izgleda rad u MALOJ agenciji?

To što sam tada savladala na profesionalnom nivou, delimično me je napravilo onim što sam danas. Dolaskom u Chapter 4, sada posle četiri godine mogu reći da sam savladala mnogo drugih veština za koje tada nisam bila ni svesna da su mi potrebne – dobila sam uvid u ceo proces – od tendera do vođenja tima i klijenta, savetovanja i mentorstva, edukativnih programa i traženja prilika da se edukujem, prilike da odem na profesionalno usavršavanje u inostranstvo i da odande radim. Najvažnije, postala sam mnogo samostalnija. Šta više, iz prve ruke i bez mistifikacije videla sam šta znači biti preduzetnik u Srbiji, voditi firmu, plaćati  redovno svoje obaveze i brinuti o svojim zaposlenima. E, to iskustvo me je učinilo kompletnom i zadovoljnom sobom u profesionalnom smislu (Hvala T i M 😉

5. Kako odgovoriti na pitanje „Čime se ti ono beše baviš“?

Potreba da objašnjavamo čime se zapravo bavimo, posledica je činjenice da ljudi van našeg sveta PR-a, zaista malo znaju o ovoj profesiji. Svako od nas se uveri u to kad se izmesti iz svog mikrokosmosa i popriča sa rendom ljudima na rođendanima, letovanjima ili sa starijim članovima familije. Generalno kada kažete da se bavite odnosima s javnošću ljudi uglavnom klimaju glavom i prave se da znaju šta to znači, dok u realnosti najčešće taj posao izjednačavaju sa portparolom neke institucije ili kompanije.

Naravno, nisu oni krivi, već mi koji na pozicioniranju naše profesije ne radimo dovoljno. Ja sam prva jedno vreme imala praksu da kažem „bavim se marketingom“, što nije istina, ali je to bio najlakši način da skratim tu priču i pređem na nešto drugo. Ni sad ne znam zašto mi je bilo teško da objasnim čime se zapravo bavim. Mladost – ludost. To je rezultiralo time da ljudi misle da se „bavim reklamama“, šta god to značilo. Zatim sam počela da govorim da se bavim komunikacijama, što je samo po sebi bilo urnebesno jer su ljudi to izjednačavali sa telekomunikacijama, pa su me uglavnom pitali da li radim u „Telenoru“.

Danas govorim da radim u PR agenciji, bavim se odnosima s javnošću i odvojim dva tri minuta da objasnim da je to (savetodavna) pozicija koja pomaže pojedincima ili organizacijama da formulišu i iskažu svoje poruke kako bi ostvarili neki poslovni ili komunikacijski cilj. I naravno da me posle takvog odgovora i dalje gledaju belo, ali jednostavnije mislim da ne može. Ako neko želi, trudim se da nađem vremena i načina da objasnim da to u praksi znači mnogo pisanja i pričanja, ali planiranog, uvežbanog i definsanog – putem svih kanala komunikacije, preko svega što je adekvatno, što ljudi koriste i što može da im pomogne da poruke jedne strane stignu do one ciljne grupe kojoj se obraćaju.

Ok, nekima ni ovo nije dovoljno, ali – dala sam sve od sebe. I još nešto mnogo važno – raditi u PR agenciji ne znači samo koordinirati odnose sa medijima. Ljudi iz PR agencija imaju mnogo širi uvid kada je celokupna komunikacija u pitanju i apsolutno smo sposobni da procenimo potencijalne rizike koje komunikacija putem bilo kog kanala nosi, čak i kada je reč o onome što očekujete da će biti 100% pozitivno percipirano. Nema toga, internet i mreže su otvorile prostor da sve bude izvrgnuto kritici i negativnim komentarima. A da biste mogli da sagledate sav taj potencijal i adekvatno odgovorili na situaciju, potrebno je ono što sam na početku navela – da budete analitični, ali i da povezujete nespojivo, sagledavate iz različitih uglova i pritom sve to radite veoma spontano, kao što biste analizirali film, seriju ili reklamu.

Ako ste spontano analitični, razumemo se. I vidimo se u poslu 🙂

A čime se vi bavite 🙂 ?

Disklejmer: Tekst je baziran na ličnom iskustvu i bez negativnih namera. Doprinos temi i tekstu možete dati kroz komentar ispod posta. Hvala na razumevanju, drage kolege!

Da pročitate kako planiram i organizujem svoj radni dan u kancelariji, idite na ovaj link.

Kako da unapredite odnos sa klijentom, pročitajte u ovom tekstu.