Da li i vi u svojim planovima za putovanja imate one destinacije koje nisu daleko, do kojih nije teško doći, ne treba vam čak ni puno novca, a opet nikako da do tamo stignete? E, u takvoj smo vezi (na daljinu) bile Slovenija (sa okolinom) i ja.

Pre nekoliko godina, u svoju svesku planova i želja, zapisala sam da bih volela da odem u Sloveniju, tačnije na Bled i u Ljubljanu, kao i u nekolicinu okolnih mesta. Kada se plan za jednu godinu ne obistini, ja ga prenesem u narednu. Slovenija se prelivala iz godine u godinu od 2015. a ja sam joj s vremena na vreme dodavala listu mesta koje treba obići. Ove godine, konačno sam joj zakazala dejt.

Nisam imala baš jasnu ideju na koji način bih obišla baš sve što želim, jer je moja lista uključivala  Ljubljanu, Bled, Bohinjsko jezero, Klagenfurt i Villah, Portorož, Piran i Trst. Odluka je pala na dva noćenja na Bledu, a zatim još dva u Trstu, kao stanice za obilazak ostalih mesta. I ispostavilo se da je to zapravo i najbolja opcija, uz napomenu da je meni lično Trst bio veliko razočaranje, a da za mesta poput Portoroža i Pirana ipak treba sačekati lepše vreme i odlazak bure na zasluženi godišnji odmor.

Ono po čemu ću pamtiti ovo putovanje….

…jesu mesta (čitaj restorani i ugostiteljski objekti) koje smo posetili, malo zahvaljujući preporukama sa Foursquare-a, a malo i zahvaljujući istraživačkom i avanturističkom duhu.

Obilazak Bleda započeli smo u kasno popodne, kada je sunce već zalazilo za Triglav. Šetnju smo  prekinuli da bismo večerali u simpatičnom restoranćiću Sova. Lepo, ljupko, toplo i ušuškano, uz sjajne preporuke ljubaznog konobara. Mesto koje bih preporučila svakome ko odlazi na Bled. I  najveća knedla koju sam u životu pojela :).

Tražeći lokacije za fotkanje otkrili smo hotel Triglav, malo u brdu iznad Bleda. Ništa blještavo i napadno, već svedeno i potpuno u skladu sa planinskom arhitekturom. Iako nismo gosti hotela, izašli su nam u susret i dozvolili da tu doručkujemo i uživamo u verovatno najlepšem pogledu na jezero. Nisam bila u Švajcarskoj i u Alpima, ali verujem da izgleda otprilike ovako.

I opet utisak ljubaznog osoblja koji ispunjava sve vaše želje. Slovenački konobari su pobrali sve naše simpatije. Tražeći link do sajta hotela videla sam da je prva rečenica  u delu About us „Our hotel has a soul“. Potpuna istina, potpisujem svaku reč, a upravo to je bio i naš utisak dok smo dva dana za redom uživali u fantastičnom pogledu na jezero i odličnoj hrani.

Dan smo nastavili vožnjom do  Vintagara Gorge, a nakon toga do malog mesta Villach u Austriji. Jedna glavna ulica, pešačka zona, šarene pastelne fasade, prodavnice (ko voli i koga ne mrzi) i to je to.

Ono što nam je upotpunilo boravak u Villachu jeste okrepljenje  u kafeu hotela Post. Mesto koje je ostalo zaključano u nekom prošlom, sporijem vremenu i koje ću pamtiti po rečenici: „poslušaj ovaj mir“. I zaista, savršena tišina uz šuštanje listova dnevnih novina, zveckanje escajga i šaputanje dve gospođe iz ćoška. Savršeno. Almodovar u Austrijskom izvođenju. Davno zaboravljena spora verzija života.

Nastavili smo dalje ka Klagenfurtu. Nešto veće mesto od Villacha, simpatična austrijska arhitektura, centralni trg sa ogromnim zmajem i opet ljupka pešačka zona. Ručali smo u autentičnoj austrijskoj pivnici Bierhaus zum Augustin, pojeli gulaš i popili tamno pivo. Zaključak: 4/4 pogotka u izboru restorana.

Mala nerestoranska digresija: drugi dan se odjavljujemo iz smeštaja kod gospođe Marjane i krećemo ka Bohinju, ali pre toga se penjemo do Blejskog dvorca. Pored naravno fenomenalnog pogleda, ono što nam se naročito dopalo jeste činjenica da su zaposleni u muzeju, prodavnici i ostalim sadržajima kostimirani (poput likova iz GoT-a). Posebno nam je bila zanimljiva štamparija i presa slična Gutenbergovoj, koja je na Bled stigla vek posle originalne. I to ništa ne bi bilo specijalno da tu, na licu mesta, ne možete da vidite da presa još uvek radi, a sve to vam pokazuje savremena verzija izumitelja prese.

Nastavljamo do Bohinja. Prelepo bistro jezero, na pola sata vožnje od Bleda, a nakon toga se spuštamo do Ljubljane. Šetamo uz Ljubljanicu i pauzu pravimo u još jednom autentičnom lokalu – „Čajna hiša pod Velbom“. Nismo pili čaj, ali je utisak i pored toga bio da smo opet „uboli“. Mesto za predah i posmatranje Ljubljanaca i turista.

Ostatak boravka provodimo na relaciji Trst – Portorož – Piran – Trst. Nažalost, utisak boravka u Trstu neuporediv je sa utiscima sa Bleda i iz Austrije. Italijanski konobari, a ni ostali Italijani, nisu previše ljubazni, ali je ambijent i boravak u nekim od njihovih lokala iskustvo za sebe. Vodeći se idejom da bi bilo lepo da izbegavamo ugljene hidrate završili smo kod Pepija. Retro mesara u najkraćem, a za obrok  možete dobiti kuvana jaja i kuvano goveđe meso uz čašu lokalnog vina.

Hrana je bila x#$%yz$&$#, ali ambijent je čist povratak u još uvek neidentifikovanu epohu. Zanimljivo samo za gledanje i analiziranje zaposlenih, gostiju i mušterija koje dolaze po plećku za sutrašnji ručak.

Zanimljivo je da Tršćani deluju pomalo zarobljeni u osamdesetim, mada ima i onih koji deluju kao da su hrabro zagazili u devedesete (prošlog veka).  Zapravo, to smo zaključili posmatrajući kružoke Tršćanaca, dok se u subotu uveče okupljaju u Caffe degli Specchi, poslastičarnici na jednom od centralnih trgova. Gospoda i gospođe živo ćaskaju, druže se i verovatno planiraju tombolu za utorak uveče, ponosno noseći frizure i stajlinge  ala Emilija Popadić i suprug joj.

Nismo kupili farmerke, nismo ni videli bogznašta od Trsta, jer smo sutrašnji dan proveli boreći se sa kišom i vetrom u Portorožu i Piranu.

S obzirom da Žabari nisu opsednuti  gostoprimljivošću, a ni higijenom, jedva smo čekali da krenemo nazad za Beograd. Ipak, ovo naše putešestvije zaokružili smo još jednim solidnim izborom. Naš poslednji doručak, u povratku kroz Sloveniju, bio je u jednom od restorana lanca Fresh, dela Petrol pumpi. Pristojan i čist restoranski objekat gde, iako ste na autoputu, možete da pojedete normalan obrok, nešto toplo, uz salatu ili ceđeni sok. Taman toliko da obrišemo ružan utisak koji nas je pratio od doma našeg domaćina u Trstu, kome se više nikad ne bismo vratili.  Osim toga, sve drugo bilo je top, što bi mladi rekli.

I daleko od toga da smo samo jeli i pili kafe, reče osoba koja je i dalje na dijeti, ali sve drugo možete da nađete na netu. Nadam se da ste uživali. Do narednog čitanja!