Obećala sam sebi da ću redovno da pišem i postavljam blog postove, a ponedeljak se prirodno nametnuo kao dan za objavljivanje. To je dan nakon vikenda, tokom kog radimo ono što volimo, a ja volim da pišem, pa eto nekako logičnog tajmlajna. Čak sam imala i poluspremne tekstove (draftovane još na Adi Bojani), koje je bilo potrebno doraditi i bili bi skroz OK za objavljivanje. Ali avaj, nisam bila zadovoljna naknadnim doradama i eto uspela sam da omanem već četvrtog ponedeljka od lansiranja bloga.
Tema jednog od planiranih tekstova trebalo je da bude posvećena malim ritualima koji život čine organizovanijim, a time i lepšim i lakšim. I sve bi bilo u redu da prva verzija pomenutog teksta nije obilovala brojnim savetima u maniru onih „sve što znaju“ prijateljica, a druga „ništa ne znam“ samokritikama i običnim trolovanjem prve verzije teksta. Takoreći, dva polariteta mog blizanačkog karaktera su se posvađala, pa smo došli do faze da im podviknem da umuknu i da se smire, kako me ne bi brukali. Naslov ovog teksta rezultat je te razmirice. Zbog te male interne svađe (u mojoj glavi) i tolikog prožimanja teksta nekim čudnim emocijama, pustila sam malo blog i preskočila sam čak dva ponedeljka.
Ipak, kao što sam i planirala, želim da tema ovog posta bude posvećena svim onim malim ili ne tako malim stvarima koje radimo kako bismo sebi omogućili da bolje funkcionišemo i budemo bolje organizovani. Razmišljala sam i da odustanem od ove teme jer sam već nekih šest meseci primer ne baš organizovane osobe (ili se samo tako osećam), malo sam batalila neke svoje navike i bilo mi je stvarno bezveze da delim savete koje ni sama ne primenjujem ili kako sam napisala „Olivera, ti si (trenutno) kraljica neorganizovanosti i kašnjenja, prekini da deliš savete o onome što i sama ne radiš“.
Ipak, uspela sam da se presaberem i znam da nisam otkrila toplu vodu, ali napravila sam skroman presek nekih navika ili rutina koje su mi se činile kul tako da ih sumiram u nastavku sa željom da možda nekog inspirišu.
Knjiga u busu
Nekako mi je uvek žao tog vremena koje provedem u prevozu, jer mi deluje izgubljeno. Naviku knjige u busu vučem iz vremena kada sam radila u firmi na na Batajničkom putu i kada sam svakog dana samo u jednom smeru putovala po više od sat vremena. Dva sata čitanja dnevno, ‘ej, pa danas toliko čitam samo kad sam na moru. Jedina mana jeste kada je knjiga malo teža, pa vam to dodatno opterećuje torbu i naravno gužva, koja vas onemogućava da uradite bilo šta, a kamoli da čitate. Moj prioritet u narednoj godini biće kupovina Kindl-a, tako da bar teška torba neće biti problem.
Inače, knjige naravno možete čitati i sa telefona, a pažnju mi je skrenula aplikacija Bookmate, koju probno možete koristiti mesec dana besplatno. I još, pronašla sam i sjajan tekst o opcijama za besplatno čitanje knjiga online, pa ostavljam link ako vas zanima.
Sveska
I pored svih aplikacija koje obožavam, ja sam i dalje čovek od sveske. Kad dođem ujutru na posao ili vikendom čim ustanem, moram da napravim neki spisak, da znam šta radim, a zapravo je to samo način da posložim nered u svojoj glavi i imam neke prioritete kako mi vreme ne bi uzalud prolazilo. Što kaže jedna devojka sa YT-a, ja kad ne znam šta bih napisala u svesku pišem „bla bla bla bla bla bla“ u nedogled, samo da osetim da sam izbacila sav haos iz glave.
I kao i pola instagrama, luda sam za lepo dizajniranim notesima, sve bi ih kupila, a evo pri kraju privodim aktuelnu „Planner for you“ svesku, koju možete poručiti na istoimenom instagram profilu.
Kad je potrošim, ne mogu da dočekam da počnem da koristim Dear diary sa ovog profila i super mi je što je kod njih pregled napravljen bez datumiranja, tako da ove sveske nemaju mogućnost zastarevanja.
I još nešto, dvoumim se da naručim jednu Smrcha and Bo svesku, deluju mi toliko privlačno da mi dođe da odmah isplaniram ceo život :).
Na poslu
Kada je reč o ritualima i organizaciji na poslu, o tome sam već nekom prilikom pisala. I evo linka do tog teksta. Ipak, još jedna stvar u vezi organizacije sa poslom, a koju ranije nisam pominjala, jeste taj famozni ručak na poslu, koji u 90% slučajeva nosim od kuće i pakujem uveče, pre spavanja, kad pripremim i stvari koje oblačim sutra. Trenutno sam na režimu (kao i pola svog života), tako da ne moram previše da razmišljam šta od hrane pakujem, ali mi je super što konačno u Shop&Go-u preko puta kanca mogu da nađem skoro sve što mi je režimom propisano. Nakupovala sam tonu strava dizajniranih kutijica za ručak u Flying tiger-u, a i Ikea nije loša, pa mi i ova navika lakše pada.
Red oko mene, red u meni
Toliko se trudim da održim red oko sebe, jer mi se čini da ako napravim neki red i rešim se bespotrebnih stvari oko sebe da će to pratiti i red u mojoj glavi. Ne kažem da je (na primer) moj radni sto oličenje skandinavskog minimalizma, zapate su tu i tamo neke andrmolje koje mi skreću pažnju, ali se trudim da ne budem okružena haosom. Organski ne podnosim nered u fiokama, tašni i na radnom stolu i čini mi se da kad te tri stavke sredim da se odmah osećam bolje.
Još jedna stvar osim raščišćavanja stola, tašne i pravljenja plana, a koja meni pomaže da funkcionišem normalno je spakovan i uredan orman. To je dosta teško ako ste pretrpani stvarima, odnosno ako spadate u red hordera, pa mali declutter dosta pomaže. Ja sam trenutno u toj fazi i jedva čekam da moj orman prodiše, a stvari sortiram po kategorijama:
- Reciklaža (nosim u H&M)
- Pored kontejnera (ono što mi je žao da se uništi reciklažom, a nemam kome da poklonim)
- Poklanjanje (sve što mi je malo ili mi je dosadilo, a očuvano je)
- Ostaje u ormanu
- Ostaje spakovano za narednu sezonu (u vakum kesama i jednom zelenom starom koferu, u koji pakujemo i stvari koje još uvek emotivno nismo spremni da prosledimo dalje)
I ovde imam još jednu napomenu. Za 2019. godinu moj cilj će biti da što manje kupujem i da ne čuvam mrtvu energiju, da pametnije racionalnije i bolje koristim potencijal svog postojećeg ormana i da napravim neku vrstu capsule wardrobe-a. Na ovo me je inspirisao trend minimalizma i postoje sjajni TedTalks koji vas mogu inspirisati da se rešite bespotrebnih stvari. Pogledala sam TedTalk Joshua Fields Millburna i Ryan Nicodemusa pod nazivom The Art of Letting Go, inače osnivača sajta theminimalist.com, a njihova priča mi je bila super inspirativna pa ovde ostavljam link.
Šta da obučem?
Inače, kad smo već kod ormana, još jedna mala rutina koja mi je u životu dosta pomogla da se bunovna i neorganizovana kakva sam ujutru, brže i lakše pripremim za posao jeste već pomenuto spremanje stvari uveče. Ta navika je preostala iz vremena kada sam za posao ustajala u šest sati, kad nije bilo vremena za snooze, a ni za nedogledno stajanje ispred ormana i razmišljanja o super strava outfitu. Kad smislim nešto baš dobro, pisala sam u svesku (sad ih fotkam), pa kad inspiracija presuši otvarala svoj Pinterest pre Pinteresta. I danas to radim, stvari za ujutru spremim uveče i ujutru nemam dilemu šta ću, gde ću i kako ću kad se probudim bunovna i nadrndana. Edit: trenutno sam u fazi „Rešiće se samo, smisliću sve noćas dok budem spavala i odmarala mozak“. Ali ako spremim, sve i da je 10 stepeni, a ja iz ormana već izvadila sandale i haljinu, ja od svoje kombinacije za ujutru ne odustajem.
Trening kod kuće
Već neko vreme nažalost ne treniram u nekom fitnes centru, teretani, šta god. Razlog za to je činjenica da nisam uspela da nađem program i termine koji mi odgovaraju, kao ni adekvatnu teretanu, čitaj teretanu koja je toliko blizu da me bude sramota što nisam otišla na trening. Dodatno, ne mogu da se obavežem na tačan termin treninga, jer ne pamtim da sam tri puta nedeljno u isto vreme radila istu stvar. Ali sam zato otkrila YT kanal na kom izvesna Adriane radi #30daysyogachallenge. Mnogo je dobro, jer sve što pokazuje može da uradi svako kod svoje kuće, a jedan trening traje između 15 i 20 minuta. Najbolje od svega je što svoj trening možeš da radiš kad god želiš i stvarno ima rezultata. Osim toga, na youtube-u sam otkrila i razne druge vrste treninga – od cardio treninga i insanity-a, do yoge koju radite u krevetu pre nego što ustanete, pa ovde ostavljam linkove za neke od njih, ako neko želi da vežba:
Jillian Michaels (ozbiljna carica)
Požuri polako
I ovde moram da pomenem još jednu stvar koju ne znam ni kako bih kategorisala. Imam groznu naviku da kasnim. Ja ustanem na vreme, krenem na vreme, isplaniram sve i ipak uspem da zakasnim. Stvarno se trudim i nemam pojma šta radim pogrešno. Evo, pre neki dan sam žurila na posao i da na Slaviji ne bih čekala prevoz da se popnem do Pravnog, pretrčala sam ulicu na kružnom toku kod Mekenzijeve, nakon čega me je dočekao policajac i uredno mi napisao kaznu. I neka, stigla sam još 15 minuta kasnije nego što sam mislila da ću stići. Dok mi je policajac pisao kaznu, autobusi i tramvaji, koje nisam imala vremena i stpljenja da čekam su prolazili i prolazili. Elem, poenta ove priče je, „Polako, ne žuri, brže ćeš nego kad trčiš“. Znam da vam nisam otkrila toplu vodu, ali zaista radi. Kad usporiš, realno brže ćeš nego kad žuriš, prospeš, zaboraviš i naravno zakasniš.
Gde su moje pare?
Ostala je još jedna stvar, a ovde ću je samo kratko navesti, s obzirom da planiram da joj posvetim čitav post. Moj život poprimio je totalnu drugu dimenziju od kad vodim svoje lične finansije, što znači da (skoro) u dinar znam gde sam potrošila novac koji zaradim. To je navika kojoj sam zapravo i najvernija i već sedam godina gotovo svakodnevno vodim svoju tabelicu. To je u velikoj meri doprinelo mom osećaju organizovanosti, planiranja i generalno boljeg upravljanja svojim životom. Detalje o ovoj temi, mislim da ćete čitati u narednom postu, osim ako mi se karakteri opet ne posvađaju 🙂
Šta je pisac hteo da kaže?
Inicijalna ideja ovog posta je bila da osvestim trenutke u kojima može da se štrpne malo vremena, makar to bila gužva u gradskom prevozu. Ipak, posle 100. čitanja raznih verzija i izmena ovog teksta, shvatila sam ništa nije crno-belo. Nekad stigneš, nekad ne stigneš da budeš strava organizovan, a nekad bi samo da zezneš rutinu, uzmeš ćebence i prepustiš se grickalicama i filmskom maratonu. Ne može se sve, budimo realni. Al’ možda može bar po nešto. I ako ništa drugo, uvek kada mislite da ste u haosu, a želite neki instant red, krenite od onoga što vam je najbliže i najjednostavnije za sprovođenje, pa makar to bio krš iz tašne 🙂
Dajte neke vaše forice, šta se radite da se osećate bolje organizovano, u kojim ste vi rutinama fejlovali, šta sve ne stižete, a voleli biste :)?
Do čitanja.
